"Najzaraznija" mesta na planeti

U raznim regijama sveta sve češće se beleže prave "eksplozije" u poslednje vreme uobičajenih infekcija, kao na primer tuberkuloze otporne na antibiotike, prenose analize epidemiologa svetski mediji.

Dimenzije i brzina širenja te bolesti primoravaju Svetsku zdravstvenu organizaciju (SZO) da ovaj problem proglasi za jedan od najvećih, pored malarije, HIV virusa, hepatitisa i slicnih infektivnih bolesti.

Sve ove tendencije, smatraju američki i britanski stručnjaci, u velikoj meri zavise od gustine naseljenosti, povećanja međunarodne trgovine, razvoja turizma i putovanja uopšte, kao i primetnim izmenama tehnologija u poljoprivredi. Upravo ove promene u svakodnevnom životu ogromne većine stanovnika od 1940. godine, proglašene su za ključne uzroke katastrofalnog rasta novih infekcija.

U tom smislu posebno se ističu osamdesete godine prošlog veka, kada se pojavilo oko 100 novih infekcija. Značajnu ulogu u ubrzavanju širenja i mutacije novih infekcija imao je i HIV virus. Kao i 60 odsto proučenih infekcija HIV se svrstava u zoonoze, odnosno u viruse koji prelaze na ljude sa životinja. Od 355 ispitanih infektivnih "eksplozija" najveći broj je izazvan bakterijama, a zatim virusima, pa tek onda slede najprostije gljivice i helminti.

Prvo mesto po broju otkrivenih infekcija čvrsto drže SAD, gde su često opisivani slučajevi nastali na drugim lokacijama. Drugi razlog sumnjivog vođstva Zapada po broju opasnih epidemija su antibiotik-rezistentne infekcije, nastale zbog prekomernog korišćenja antibiotika. Prema poslednjim podacima 72 odsto svih zoonoza vodi poreklo iz divlje prirode, a preostalih 28 odsto su "darovi" domaćih životinja. Među nima je i virus "Nipah" u Maleziji i mnogo poznatiji SARS, kao i virus ptičjeg gripa kome se pripisuje kinesko poreklo.

Ovi virusi su prouzrokovali višekratno smanjenje ne samo turističkih već i poslovnih putovanja u jugoistočnu Aziju. Najsvežiji primer je ovogodišnja epidemija svinjskog gripa, sa izvorištem u Meksiku. Ovaj grip izazvao je poznati virus H1N1, primoravši SZO da objavi šesti stepen pandemije. Epidemiolozi su, praktično, jednoglasni da je najvažnije da se po svaku cenu zaustavi širenje epidemije u što kraćem roku, posebno u slučajevima kada ne postoji specifičan način lečenja.

Kako je pokazao slučaj čuvenog SARS-a ova logika je jednostavna i bez alternative - što se pre zaraza zaustavi, manje će štete naneti. U vreme sveopšte globalizacije izolacija i banalni načini individualne zaštite (maske i ograničeni kontakti) mnogo su efikasniji u borbi sa epidemijama i imaju mnogo veću ulogu u sprečavanju širenja infektivniih bolesti nego što se to ranije smatralo.

Najznačajniji zaključak istraživanja epidemiologa je da se pojava novih još nepoznatih infekcija u suštini ne razlikuje od transformacije već postojećih u oblike rezistentne na antibiotike. Zato su na listu "vrućih tačaka" lociranih na osnovu 64-godišnjih posmatranja, pored Ekvatorijalne Afrike u jugoistočne Azije, dospeli i Australija, Evropa i severna Amerika.

U celini gledano najveća opasnost preti od zemalja u razvoju Latinske Amerike, Azije i Afrike.

U ovim regijama su zabeležene veoma intenzivne migracije stanovništva i mešanje različitih etničkih grupa, dok je kontakt sa raznovrsnim i često divljim životinjama stil života. U ovim regijama, osim toga, i dalje je veoma loša zdravstvena zaštita, posebno dostupnost medicinskih usluga, dijagnostike i lekova, posebno mnogobrojnih antibiotika i savremenih antivirusnih preparata.

Autori istraživanja naglašavaju da je za precizniju lokaciju "vrućih tačaka" potrebno mnogo više proračuna, zbog čega planiraju da u perspektivi uporede svoje podatke sa najmodernijim klimatskim i demografskim modelima. Oni posebnu pažnju obraćaju i na to da se u poslednje vreme moraju uzimati u obzir globalne promene životne sredine, koje već sada izazivaju nove migracije životinja, koje nose sa sobom i mikroorganizme, izazivače novih bolesti.