Otpisani - ili ko je sve vodio naš fudbal?

Nisu Prle i Tihi, ali su uglavnom - otpisani. Ovo je priča o našim velikim trenerima i njihovom (ne)uspešnom selektorovanju nacionalnog tima...

Umesto Pižona (goluba), koji je ovih dana "odleteo" sa klupe "orlova" posle neuspeha u kvalifikacijama za EURO 2012, nacionalni tim privremeno će voditi njegov dosadašnji pomoćnik Radovan Ćurčić. Novi selektor Srbije dobiće se (verovatno) krajem novembra posle sednice Izvršnog odbora FSS-a i izbora novog rukovodstva.

Kome će tad leteti perje ostaje da se vidi, tek priča o našem nacionalnom timu i selektorima aktuelna je godinama unazad.

Da li ste znali da je Vladimir Petrović (56) bio četvrti selektor Srbije od odvajanja od Crne Gore 2006. godine, čak 12. od raspada Jugoslavije, a jubilarni 50. u istoriji svih naših reprezentacija (Kraljevina Jugoslavija, SFR Jugoslavija, SR Jugoslavija, Srbija i Crna Gora i na kraju Srbija)?

Pižon je okončao svoju selektorsku avanturu posle tačno 13 meseci (15.09.2010-14.10.2011). Za to vreme zabeležio je po pet pobeda i poraza, uz tri remija. U bogatoj igračkoj karijeri ostaće upamćen po driblinzima, asistencijama i golovima, a u selektorskoj po mnogo skromnijem učinku. Otišao je na tužan način, posle poraza u Mariboru (0:1) i fijaska u kvalifikacijama za Evropski šampionat koji će se naredne godine održati u Poljskoj i Ukrajini. 

Niko kao Švaba Najduži selektorski staž u bivšoj Jugoslaviji imao je legendarni Ivica Osim, koji je bio na čelu "plavih" od oktobra 1986. do maja 1992. Za to vreme je predvodio nacionalni tim na 51 susretu, zabeležio 27 pobeda, uz 10 remija i 14 poraza i doveo nas do četvrtfinala Svetskog prvenstva 1990. u Italiji, gde smo nesrećno eliminisani na penale od Maradonine Argentine. Popularni Švaba bi verovatno ostao još duže na selektorskoj klupi da nije došlo do rata, sankcija, raspada reprezentacije i cele zemlje.

Dok novo rukovodstvo očekuje potraga za novim selektorom, evo kratkog podsećanja na sve prethodne selektore od 1994. godine, od raspada velike Jugoslavije. U tom periodu imali smo desetoricu selektora, Iliju Petkovića (66) u čak dva mandata, a u jednom trenutku i "specijalitet bivše SRFJ" (u čak 14 navrata od 1920. do 1992) - selektorsku komisiju u sastavu Vujadin Boškov, Ivan Ćurković i Dejan Savićević.

Slobodan Santrač (65) će u tih 20 godina ostati upamćen kao stručnjak s najdužim, četvorogodišnjim stažom, ali i kao statistički najuspešniji trener sa indeksom uspešnosti od skoro 70 odsto. Španac Havijer Klemente (61) je ušao u istoriju kao prvi selektor Srbije i jedini stranac koji je predvodio naš nacionalni tim.

Milovan Đorić (66) će se pamtiti po tome što nije zabeležio nijednu pobedu, Miroslav Đukić (45) je smenjen pre nego što je selektirao ekipu na nekoj takmičarskoj utakmici.

Santrač prvi, Đukiću začelje Slobodan SANTRAČ 68,2 Milan ŽIVADINOVIĆ 61,1 Radomir ANTIĆ 60,7 Ilija PETKOVIĆ 59,0 Havijer KLEMENTE 58,3 Vujadin BOŠKOV 54,7 Vladimir PETROVIĆ 46,1 Dejan SAVIĆEVIĆ 29,4 Milovan ĐORIĆ 28,6 Miroslav ĐUKIĆ 13,3   NAPOMENA: procenat osvojenih bodova.

Dejanu Savićeviću (45) je uloga selektora bila prvi i poslednji trenerski angažman u karijeri. Savićević je danas predsednik FS Crne Gore, a od svih dosadašnjih naših selektora trenutno samo jedan ima trenerski angažman, i to u drugoligaškom klubu?!

Vujadin Boškov (80) je u penziji, kao i Đorić koji se oprostio od trenerskog posla posle debakla s kadetima na ovogodišnjem EP u Srbiji. Milan Živadinović (66), Ilija Petković i Santrač uspeli koliko-toliko da unovče prethodnu funkciju u dalekim zemljama poput Kine, Katara, Saudijske Arabije, Južne Koreje, Gane, Jemena, Irana, pa sve do - Mijanmara (Živadinović).

Santrač je nedavno dobio otkaz u Kini, slično se sprema i Havijeru Klementeu pošto nije odveo Kamerun na Kup Afričkih nacija, dok Radomir Antić već godinu dana čeka sudsko rešenje spora s Fudbalskim savezom Srbije, posle kojeg bi mogao da bude bogatiji za 2,5 miliona evra.

Praktično jedini koji se trenutno može smatrati trenerom je Miroslav Đukić. Bivši trener Partizana, selektor mlade i A reprezentacije, posle sukoba s predsednikom Tomislavom Karadžićem (72) otišao je iz srpskog fudbala, ali ne beleži sjajne rezultate - kratko je radio u belgijskom Muskonu, koji je doživeo finansijski krah, španski Erkules nije uspeo da zadrži u Primeri, a danas drugoligaša Valjadolid želi da vrati u to isto elitno špansko takmičenje.

Prilikom izbora novog selektora biće važno voditi se stručnošću kandidata, ali i njihovim finansijskim zahtevima pošto skup trener ne znači automatski i dobar trener. Ilija Petković nas je odveo 2006. na Mondijal u Nemačku iako je godišnje zarađivao 36.000 evra, koliko je za samo mesec dana dobio omaleni Baskijac Havijer Klemente.

Da ne idemo u drugu krajnost i poredimo Slobodana Santrača, koji se plasirao na SP s mesečnim (neredovnim) primanjima od 800 evra (tadašnjih 1.600 nemačkih maraka), dok je isti uspeh 12 godina kasnije Radomir Antić postigao, ali sa 125 puta većom platom - za naše uslove fantastičnih 100.000 evra neto.

Koliko će zarađivati sledeći selektor ostaje da se vidi. Tek, nije sve u parama...

"Sovjeti" im došli glave U poslednje dve decenije nijedan selektor nije uspeo da "preživi" neuspeh u kvalifikacijama za evropske šampionate. Tako je ceh debaklu na putu ka EP 2004 platio Dejan Savićević, 2008. Havijer Klemente i sada Vladimir Petrović.   I svoj trojici su glave došli "Sovjeti", odnosno selekcije iz nekadašnjeg SSSR. Genije se obrukao protiv Azerbejdžana, Mali Napoleon u duelu s Kazahstanom, dok je Pižon svoj Vaterlo doživeo u dvomeču sa Estoncima.