"Albancima teže nego Srbima na KiM"
Budući da je bojkot popisa u Preševu, Bujanovcu i Medveđi uspeo, narodni poslanik u Skupštini Srbije i lider preševske Partije za demokratsko delovanje, kaže da se u tome može videti i uticaj događaja na Kosovu. Jer, kako kaže, dovoljno je uporediti da se na Srbe sa Kosova troši 500 miliona evra godišnje, dok stanovnik u opštini Preševo ne dobija više od 400 evra od države.
On smatra da su Preševo i Kosovo spojeni sudovi i dodaje da ne mogu u savremenom svetu, na razdaljini od svega stotinak kilometara, da se drastično koriste različita merila. Razlog zašto popis u Preševu nije uspeo, prema rečima Haljimija, jeste nedostatak dvojezičnih obrazaca, neadekvatna etnička struktura instruktora, ali i to što nije omogućeno stanovništvu izbeglom za vreme ratnog stanja 1999. da se vrati, pa danas imamo pojavu pravno „nevidljivih“ građana. On ističe da Albanci sa juga Srbije imaju gorko iskustvo sa popisom iz 2002, kada je njihov broj „smanjen za trećinu“.
„Te godine je prvi put primenjen novi princip da se ljudi, koji su duže od godinu dana u inostranstvu, ne računaju. I danas u atmosferi kada čitave porodice odlaze privremeno iz Srbije, u pokušaju da dobiju azil, nemoguće je obavljati popis. Nama je stalo da imamo tačnu sliku stanovništva u ove tri opštine“ , kaže Haljimi.
On iznosi podatak da je u Bujanovcu od 22 popisivača, samo osmoro bilo Albanaca, a u Medveđi nijedan. Haljimi tvrdi da je besperspektivnost u Preševu danas mnogo veća nego vreme Miloševića.
„Neka vam kao primer posluži podatak da je za prva četiri razreda osnovne škole ove godine obezbeđen samo bukvar iz Albanije, i to nakon godinu i po čekanja, kao i još tri-četiri udžbenika. Tu je i nepriznavanje univerzitetskih diploma iz Prištine i Tirane. Iljir Meta je tri puta dolazio u Srbiju, ali Beograd nije bio zainteresovan da s Tiranom potpiše sporazum o međusobnom priznavanju diploma“ , objašnjava Haljimi.