Krajišnik glasniji od harmonike

Iako je duboko zašao u sedmu deceniju života, i pre godinu dana ostao bez supruge Vere, stari vuk se ne predaje, putuje, snima, grabi život...
 

Dosad je po desetak puta gostovao u Americi, Kanadi i Australiji, Evropa mu je postala tesna, kaže da ima prijatelje na svim kontinentima, da će za njega uvek biti žute proje dok ga služe grlo i zdravlje, pa se budućnosti ne plaši, a prošlosti se rado seća. Malo ko nije čuo za njegove pesme "Nema raja bez rodnoga kraja", "Mala moja iz Bosanske Krupe", "Plači, mala, plači, ost'o sam na Rači" i mnoge druge koje njegovi Krajišnici pevaju, kaže, i na Severnom polu. Uz osmeh i cigaretu koju pali samo uz kafu, Bora Drljača počinje svoju priču:
 

"Mercedes" i ja vršnjaci Bora Drljača je poznat po tome da voli automobile, menjao ih je, kaže, kao neudata devojka gaće, ali mu je "mercedes" omiljena marka. "Imam 'mercedes' koji je star koliko i ja, prošao sam s njim sito i rešeto i ne da mi srce da ga prodam, ili udam, ili bolje rečeno oženim. Star 'mercedes', star ja... Ali, mnogi ne znaju da sam među prvima u Beogradu vozio 'BMW', tu alu od automobila smo imali samo Slobodan Santrač i ja, a kasnije još dvoje-troje njih. Moju Veru sam tim automobilom odveo prvi put na more. Obožavala je taj auto", priča Bora.

"Prvu pesmu 'Za ljubav tvoju mladost sam dao', snimio sam 1967. godine za beogradski 'Jugoton'. Ne mogu da kažem da sam tako počeo, jer sam bio slavan već od malih nogu. Otac Branko mi je kupio tamburicu, onu ličku, sa četiri žice, pa sam obilazio sela i tamburao, zabavljao gorštake na prelima i poselima. Rano sam napustio kuću. Srednju poljoprivrednu školu sam završio u Bačkoj Topoli, a onda se zaputio u Beograd i upisao agronomiju na Poljoprivrednom fakultetu. Sećam se da mi je tetka Janja, kod koje sam stanovao, rekla: 'Boro, dušo, Beograd je opasan grad, drž' se nauke, mani se pevanja, ne juri ženske, prevešće te žednog preko vode.' Ja bez pesme nisam mogao, postao sam član KUD-a 'Žikica Jovanović Španac', a onda počeo da pevam u tada čuvenom ansamblu 'Srbija', koji je nastupao širom bivše stare Jugoslavije."

Pavaroti iz Donje Suvaje
"Zapazio me je Mića Živković, tada poznati organizator gotovo svih muzičkih priredbi, pa me je odveo u kuću čuvenog harmonikaša i kompozitora Miodraga Todorovića Krnjevca, da me on upozna i čuje kako pevam. Sećam se da me je Krnjevac odmerio kao da ću da boksujem, a ne da pevam. 'Au, koliki si, ako imaš glas kao stas biće dobro. Ajd', da te čujem!', rekao je maestro i razvukao harmoniku. Počeo sam da pevam i u jednom trenutku nadglasao harmoniku. Poznato je da mogu da pevam i kao operski pevač Pavaroti, dokazao sam to u jednoj emisiji 'Grand parade', na televiziji Pink. Krnjevac mi je rekao: 'Dobro je, odličan si, samo da ti nađemo pesmu' i iz hrpe nota izvadio 'Za ljubav tvoju'. Snimio sam tu pesmu u Studiju 5 Radio Beograda, u Niškoj ulici", seća se Bora.
 

Singlica se zavrtela i "pozlatila" se čak četiri puta, a Bora je, kaže, postao vuk spreman da smaže sve dotadašnje zvezde koje su pevale po beogradskim kafanama, a bilo ih je mnogo.
 

"Ma, ja se to samo šalim. Po beogradskim kafanama i restoranima pevali su majstori. Gde god da mrdneš, čuješ muziku. U restoranu "Gradski podrum" pevao je legenda Toma Zdravković. Često sam odlazio tamo, jer mi je Toma rado prepuštao mikrofon, govoreći mi: 'Hajde, Boro, pevaj. Gosti su počeli da razbijaju čaše, daj da ih nateramo da seku vene". U restoranu 'London' pevala je Silvana Armenulić, u 'Zoni Zamfirovoj' goste je zabavljao Aca Matić. A, tek ženske, nije se znalo koja je lepša ili lepše peva, da li Lepa Lukić ili Ljiljana Govedarević ili Snežana Đurišić... Išao sam da ih slušam, i u svaku sam bio zaljubljen", veli šeretski Bora.
 

Juriš provodadžika
U to vreme iselio se iz stana tetke Janje i živeo kao podstanar u gotovo svim delovima Beograda. Snimio je pesme "Verenica", "Danijela"i "Nevernica", koje su se non-stop emitovale na radiju, pa su gazdarice zaključile da je ljubitelj žena, a uz to i momak za ženidbu.

(Opširnije u štampanom izdanju "Vesti" za 27. 12.)