Slovence svakog dana častimo sa milion evra

Veliki deficit u trgovini sa zemljama Evropske unije, koji dostiže gotovo 1,1 milijardu evra, Slovenci uspešno "peglaju" ogromnim suficitom u robnoj razmeni sa svim zemljama bivše SFRJ. Najveći plus imaju u razmeni sa Hrvatskom (više od pola milijarde evra), Srbijom (341 milion), pa redom Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i Makedonijom. Ukupno, Slovenija je u plusu čak 1,33 milijarde evra. Sličan odnos u razmeni Slovenci imaju i sa Rusijom.

Ekonomska lekcija

Ekonomista Miroslav Zdravković, koji je istraživao ovu temu, objašnjava za Press da Slovenija u poslednjih 20 godina ima uravnotežene odnose u spoljnoj trgovini, za razliku od ostalih bivših republika SFRJ, koje jedva krpe polovinu uvoza izvozom.

Gde je Srbija u Sloveniji? 1. 100 miliona evra srpskih investicija u Sloveniji 2. "Komtrejd" postao vlasnik slovenačkog „Hermesa" za oko 40 miliona evra 3. "Jat" ima svoje predstavništvo u Ljubljani 4. "Dalas" iz Novog Pazara ima registrovano trgovinsko preduzeće u Ljubljani. Nameštaj plasiraju preko slovenačke trgovačke mreže 5. "Lasta" i slovenački auto-prevoznik imaju ugovor o prevozu putnika između Beograda i Ljubljane, s tim što naš prevoznik prevozi putnike u oba pravca 6. "Rubin" iz Kruševca planira da otvori predstavništvo u Ljubljani, zbog širenja na tamošnje tržište 7. Zrenjaninska fabrika za proizvodnju deterdženta "Beohemija - Inhem" 2008. kupila slovenačku kompaniju "Ljampionka" za šest miliona evra 8. Vodeći srpski proizvođač sokova "Nektar" kupio slovenački "Fruktal" za više od 50 miliona evra

- Slovenci su, recimo, investirali gotovo sedam milijardi evra više u bivše republike SFRJ, Rusiju i Tursku nego ove države u Sloveniju, pa su zahvaljujući tome imali prošle godine neto priliv od 1,8 milijardi evra iz ovih zemalja, kojim su kompenzovali minus od milijardu evra odliva u EU i još milijardu na osnovu uvoza nafte, gasa i drugih proizvoda iz ostalih država - navodi Zdravković.
Slovenačka preduzeća tako su zaštitila svoju konkurentnost u EU, investirajući u bivšu SFRJ, u kojoj su niži troškovi radne snage. Uz to, koriste i mogućnost da plasiraju svoju robu po većoj ceni nego na tržištu EU.
- Ovi podaci su za nauk Srbiji, iz koje svakog dana milion evra ode u Sloveniju. Srbija bi trebalo da podrži investicije i izvoz, da pomogne da se naš krupan biznis proširi u Sloveniju, Hrvatsku, Rusiju... Ukoliko naša država ne podrži regionalno širenje svojih preduzeća, naći će se u poziciji Domanovićeve Stradije, gde na kraju pripovetke cela Stradija dočekuje svinjskog trgovca misleći pogrešno da je bankar sa punim koferom novca kako bi mogli da nastave da žive po starom - zaključuje Zdravković.
Vlasnik kompanije „Galeb grup" Radoslav Veselinović priznaje da ga ovi podaci brinu, naročito zato što Srbija ne uči od drugih zemalja.

Istočno tržište
 

- Moramo da povedemo računa da proizvodnju osposobimo da bude konkurenta. Naša robna razmena sa inostranstvom mora da se, da tako kažem, ispegla, što podrazumeva veći izvoz. Bojim se da zaostajemo za Evropom više nego drugi - kaže Veselinović.