Sve je više maloletnih ubica

Nedaleko od Beograda, trojica dečaka brala su trešnje u dvorištu. Sitna čarka bila je okidač da jedan od njih uzme motku i po glavi udara drugog. Prestao je tek kada se dečak više nije pomerao.

Dvojica trinaestogodišnjaka i njihov godinu dana stariji drug hteli su da provere da li M. M. (11) zna da pliva. Odveli su ga na Brankov most. Dok je on vrištao, bacili su ga u ledenu reku. Njegovo telo prnađeno je tek posle nekoliko dana.

Oni su "hitleri“, objašnjava za "Novosti" klinički psiholog za mlade Stanko Ivandić, koji je već 30 godina sudski veštak. "Kada nekog ubiju, ne okrenu se. Kod njih ne postoji ništa što bi moglo da zaustavi poriv da počine zločin. Umeju da vladaju i izuzetno su inteligentni."

Ako bi se uporedili sa punoletnim ubicama, razlika među njima ne bi bilo, tvrdi ovaj stručnjak. I jedni i drugi spadaju u psihopate - osobe lišene emotivnih i socijalnih osećaja. Statistika kaže i da na svakih 400 normalnih dolazi jedan ovakav građanin.

Bogata praksa Ivandića pokazala je da su jedinci najpodložniji kriminalu uopšte:

"Nemaju brata ili sestru koji bi im bili rivali, već od porodice dobijaju sve. Zato se 'udvaraju' i sredini da bi bili prihvaćeni. U svakom slučaju, roditeljska atmosfera je primarna pošto odlučuje da li će neko dete biti agresivno ili neće", objašnjava Ivandić.

Analiza Republičkog zavoda za statistiku pokazuje da su, recimo, u 2008. godini od 13 osuđenih trojica već osuđivana. Isto toliko je završilo u maloletničkom zatvoru, dok su sedmorici izrečene mere pojačanog nadzora. Naredne godine sedmoro je već proglašavano krivima, a troje je poslato na izdržavanje kazne u zatvor.

Prošle godine, od 23 maloletnika protiv kojih su podnete krivične prijave, čak 21 nikada nije bio u sukobu sa zakonom. Ipak, iza rešetaka su završila petorica.