Krijumčare decu zbog krvavih obreda
Prema službenim podacima, kroz lance trgovine ljudima u zadnje četiri godine u Veliku Britaniju dopremljeno je najmanje 400 otete dece iz Afrike. To je broj onih koje su vlasti otkrile i spasile... Čini se da je većina maloletnika dopremljena na Ostrvo u vezi sa sve raširenijom ponudom afričkih magijskih usluga i duhovnog isceljivanja.
Većina afričkih vračeva stacioniranih u Londonu i drugim engleskim gradovima radi sa travama i sličnim sastojcima, koje kombinuju sa molitvama u "ritualima za promenu života". Ali neki nude i obrede sa ljudskom krvi, koja prema nekim afričkim verovanjima (tzv. juju) ima čudesne moći.
BBC-jev novinar Kris Rodžers i njegova koleginica obišli su desetak vračeva, predstavljajući se kao par s finansijskim problemima; dvoje njih ponudilo im je obrede koji uključuju krv.
Juju obredi
Jedna od ključnih zemalja u krijumčarenju afričke dece jeste Uganda. Tamo su se u zadnje četiri godine reaktuelizovali juju obredi i nestalo je oko devet hiljada maloletnika. Roditelji su u panici, a čini se da policija ignoriše ovaj biznis.
BBC-jev novinar u Ugandi se predstavljao kao trgovac ljudima koji traži dobavljača i relativno lako se upoznao sa čovekom po imenu Junus Kabul, koji mu je pred skrivenom kamerom u više sastanaka ispričao da nabavlja decu za veštičje doktore u zemlji i za inostranstvo. Objasnio je da decu može da nabavi i legalnim putem - "odlaskom porodici" i otmicom. Tražio je 15.600 dolara po detetu.
Sakate decu misleći da će se obogatiti
Stravični obredi u Ugandi uključuju žrtvovanje i sakaćenje dece u uverenju da se tim ritualima može obogatiti. Jedna od metoda koje se spominju je i zazidavanje žive dece u temelje kuće. Prema policijskim podacima, u 2008. i 2009. godini istraživalo se 54 slučaja ritualnih ubistava maloletnika. Ali britanske humanitarne organizacije kritikuju rad ugandanske policije tvrdeći da je stvarna brojka bliža hiljadi, nego stotini.
Istraživati sferu kriminala vezanog za "juju" opisuje se kao komplikovan posao, jer se ljudi boje da govore u strahu od uroka i drugih tabua vezanih uz tradicionalna afrička verovanja i praznoverja. I deca koja su pretrpela jezive torture i zastrašivanja boje se da govore u strahu od proklestva i zlih ljudi koji su ih držali u zarobljeništvu.