Mađarska traži oprost za fašiste

- Mađarska vlada smatra srpski zakon o restituciji neprihvatljivim, moralno, pravno i politički - rekao je Martonji na konferenciji za novinare u Budimpešti.

Upitan da li je Mađarska spremna da stavi veto na odobravanje kandidature Srbiji na samitu Evropskog saveta u decembru, Martonji je odgovorio da će njegova vlada o tome doneti odluku kad to bude na dnevnom redu.

- Doći će do ozbiljnih problema ako Srbija ne reši problem. Mislim da sam to pomenuo kao ishod - upozorio je Martonji.

Dežer ne vidi problem   Šef Delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer izjavio je da u srpskom zakonu o restituciji Komisija ne vidi nemetanje kolektivne odgovornosti i diskriminaciju, ali da je neophodna dobra primena tog zakona, kao i zakona o rehabilitaciji. EU nema model restitucije koji bi zemlje kandidati morali da usvoje. Hrvatska i Slovenija u svojim zakonima o restituciji nemaju odredbe kojima isključuju pripadnike okupacionih snaga, dok su Češka i Letonija imale neka ograničenja pri vraćanju oduzete imovine okupatorima.

Mađarskim zvaničnicima smeta što je u Zakonu o vraćanju oduzete imovine navedeno da pravo na obeštećenje nemaju osobe "koje su bile pripadnici okupacionih snaga koje su delovale na teritoriji Republike Srbije za vreme Drugog svetskog rata, kao ni njihovi naslednici".

Nigde, dakle, nije navedeno da se radi o Mađarima, ali su se oni najviše osetili pogođenim. Njihov glavni argument je da se na taj način na ceo jedan narod stavlja teret kolektivne krivice, iako su mnogi bili nasilno mobilisani.

- Takva logika je ista kao logika odbrane počinilaca zločina na Ibarskoj magistrali - samo su radili svoj posao. To je neprihvatljivo - kaže Vladimir Todorić iz Centra za novu politiku.

Naivni Đelić   Potpredsednik Vlade Srbije zadužen za evrointegracije i glavni koordinator u izradi Zakona o resitituciji Božidar Đelić juče je bio nedostupan za komentar. Samo desetak dana ranije Đelić je verovao da za evropski put Srbije od susedne Mađarske ne preti opasnost. - Mađarska je bila i dalje snažni pobornik proširenja EU na zapadni Balkan i mislim da jedna tačka ne može urušiti odnose dveju država ili bar da ne bi trebalo - rekao je tada Đelić.

Mađarske partije u Srbiji i predstavnici njihove matične države ne analiziraju zakon u celini. Okupatorima i njihovim saradnicima posle Drugog svetskog rata je bila konfiskovana imovina, a zakon i tu imovinu tretira kao predmet vraćanja, pod uslovom da su njihovi prvobitni vlasnici rehabilitovani. Dovoljno je da samo bude podnet zahtev za rehabilitaciju, pa da oni ili njihovi naslednici imaju pravo da traže povraćaj imovine ili obeštećenje.

Aleksandra Jerkov iz Lige socijaldemokrata Vojvodine kaže da Savez vojvođanskih Mađara plasira loše tumačenje Zakona o restituciji zbog kog je Mađarska zapretila vetom na kandidaturu Srbije za članstvo u EU. Zbog toga je ona podnela zahtev za autentično tumačenje zakonskih odredbi o povraćaju oduzete imovine i obeštećenju.

- Očekujemo da Zakonodavni odbor donese predlog autentičnosti tumačenja da oni pripadnici okupacionih snaga koji su rehabilitovani mogu da imaju pravo na restituciju. To znači da svako ko je bio prisilno mobilisan, ko nije bio ni u kakvim vojnim snagama i ko se protivio okupaciji može imati pravo na imovinu, kao i da njegovi potomci imaju to pravo - dodaje ona.

LSV je inače članica vladajuće koalicije koja nije prihvatila amandman koalicionog partnera SVM da se odredba o nevraćanju imovine odnosi samo na strane državljane. Vlada je bila prihvatila taj amandmana, ali ga je ubrzo povukla kada je shvatila da neće imati potrebnu većinu za njegovo usvajanje.
 

Ko je sledeći ucenjivač?   Nekada je Holandija bila glavni kočničar Srbije na njenom evropskom putu, pa je Hag insistirao da za Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Beograd mora da izruči sve haške optuženike. Sada kada je obaveza prema Tribunalu ispunjena, Mađarska najavljuje mogućnost da uloži veto na decembarskom Evropskom savetu kada će se odlučivati o tome da li će Srbija postati kandidat za članstvo. Iako hrvatski predsednik Ivo Josipović stalno ističe da će ulaskom njegove države u EU, sredinom 2013, Srbija dobiti novog saveznika u Briselu, srpska javnost se pribojava da bi zapravo Zagreb mogao biti novi ucenjivač. Bilo da će potegnuti pitanje nepodele bivše zajedničke imovine, položaja Hrvata u Vojvodini ili nedefinisane granice na Dunavu.

Od velike Mađarske do Šandora Kepira

U Mađarskoj, članici EU, već izvesno vreme jača neonacistički pokret koji se zalaže za etničku čistu "veliku Mađarsku". Predsednik Društva za očuvanje sećanja na holokaust Aleksandar Veljić kaže da je u Mađarskoj "invazija" nacizma počela predsedavanjem te države EU, početkom 2011.

- Tada je predsedavanje Mađarske Unijom krenulo otkrivanjem ćilima sa grbom "velike Mađarske'. Bujanje nacizma u Mađarskoj kulminiralo je sredinom godine, kad je budimpeštanski sud oslobodio svake krivice glavnokomandujućeg žandara zloglasnom Novosadskom racijom Šandora Kepira, što su mađarski nacisti burno pozdravili busajući se u prsa okićena bedževima "velike Mađarske" - podseća Veljić.

Prema njegovim rečima, odluka budimpeštanskog gradonačelnika da za direktora Novog pozorišta u tom gradu postavi osvedočenog nacistu Đerđa Dernera, pokazuje da povampireni nacizam pušta duboke korene i u sferi kulturnog života ove države.
 

Novopostavljeni direktor Derner već je povukao poteze u svom ideološkom duhu. Za svog zamenika je postavio pisca Ištvana Čurku, koji je u poslednje dve decenije poznatiji kao predsednik krajnje desničarske i nacionalističke Mađarske partije pravde i života (MIEP), dok će se izborom programa, kao glavni reditelj, baviti književnik Žolt Požgaji. Nakon toga oglasila se i organizacija Jevreja u Mađarskoj, saopštenjem da se radi o "novoj ofanzivi nacističkih duhovnih krugova".