U čemu je sve Srbija najgora (5): Čim diplomiraju odmah emigriraju
Te podatke iznela je zamenica direktora ove organizacije u Srbiji Merilin Šmit, napominjući da je po odlivu mozgova od Srbije gora samo afrička država Gvineja Bisao.
- Podaci o nezaposlenosti mladih u Srbiji su alarmantni, jer od pet osoba starosti između 18 i 25 godina, dvoje njih nema posao - upozorila je Šmitova i navela da je situacija u tom pogledu posebno loša na jugu Srbije.
Posebno je alarmantno to što zemlja u Evropi, koja želi da postane članica Evropske unije ima takav odliv mozgova - upozorila je američka funkcionerka.
U čemu je sve Srbija najgora
|
Gubitak koji Srbija ima odlaskom mladih stručnjaka u inostranstvo je nemerljiv. Ne radi se samo o novcu koji je uložen u njihovo školovanje, već o doprinosu koji bi oni mogli da daju da su ostali u zemlju.
Trend odlaska, nastavljen je i posle 2000. godine, a prema rečima prof. dr Branka Kovačevića, rektora Univerziteta u Beogradu, diplomci iz Srbije su cenjeni u inostranstvu, posebno medicinari, hemičari, fizičari, elektrotehničari
- Za školovanje jednog lekara država godišnje izdvaja oko 3.000 evra, a inženjera elektrotehnike oko 1.600 evra - kaže Kovačević.
- Njihovo znanje koristi neko drugi, jer kod nas oni ne mogu da se zaposle. Tržište ne postoji, privreda ne radi, tako da oni ne mogu u svojoj zemlji primeniti ono što su naučili. S druge strane, u pojedinim evropskim zemljama postoji deficit kadrova, pa tako stručnjaci (inženjeri svih profila) nedostaju Nemačkoj, Holandiji, Danskoj, Švajcarskoj.
Kovačević ističe da odlazak lekara u inostranstvo može naneti veliku štetu u stvaranju nove generacije predavača na Medicinskom fakultetu. Za školovanje jednog dobrog stručnjaka treba minimum 10 godina, a prosek godina predavača na medicini je veći od 50, što je za evropske standarde nedopustivo.