Samo bogati Severnokorejci jedu dva puta dnevno

Jedine slike koje stižu iz Severne Koreje su one sa vojnih parada i svečanosti povodom nacionalnih praznika kada se uz veliku pompu ističe prosperitet države

Južnokorejci su istakli da će nastaviti da pozivaju svoje severne sunarodnike da ustanu protiv autoritarnog režima, kojim trenutno upravlja bolešljivi Kim Džong Il, iako analitičari smatraju da je uspešno preneo vlast na najmlađeg sina Kim Džong Una.

Dok državni vrh zasipa narod propagandom o prosperitetu, pozivajući se na filozofiju "džuče", to jest samodovoljnosti, koju je proklamovao otac nacije pokojni Kim Il Sung, Ujedinjene nacije i Evropska unija upozoravaju da Severnoj Koreji preti glad zbog najlošije žetve u protekloj deceniji i katastrofalnih poplava, ali i zbog sankcija zapadnog sveta koji od nje zahteva odricanje od nuklearnog programa.

Očevici koji su prebegli u Kinu pričaju da samo imućnije porodice mogu sebi da priušte dva obroka dnevno, dok su ostali srećni ako jedu jednom. "Mi ne tražimo lepu odeću, niti zabavu. Hoćemo samo pune stomake. Ali svakog dana se budimo i prva misao nam je šta ćemo danas da jedemo. Ljudi su očajni. U dubini duše svi znaju da živimo ko psi, ali niko se ne usuđuje da to glasno kaže", rekla je Čoi Jang He (70), koja je prebegla u Kinu.

S vremena na vreme u javnost procure fotografije i informacije o životu političkih zatvorenika u sabirnim centrima i mnoštvu gulaga za neposlušne

Seljaci golim rukama rade na njivama, jer ne mogu da koriste traktore zbog nestašice goriva. Pomaže im i vojska, a svet je pre nekolikom meseci obišla vest da je Severna Koreja zatvorila univerzitete na deset meseci i poslala studente na rad na polja i u fabrike kako bi se podstakao privredni rast.

Kako se bliži zima, nedostatak nafte je sve akutniji problem. Prošle godine ljudi su na temperaturama od minus 30 stepeni odlazili u šumu po drva ne bi li se kako-tako ogrejali, jer je temperatura u sivim stambenim blokovima bila sedam stepeni. 

Od 24 miliona stanovnika, tri miliona koji žive u Pjongjangu smatraju se privilegovanim. A da bi se Severnokorejac iz unutrašnjosti naselio u prestonici, potrebna mu je specijalna dozvola. Ali ni njima nije mnogo bolje. Na posao idu prastarim električnim autobusima u kojima su spakovani kao sardine, pazare na privatnim pijacama i često trguju na crno.

Radio i televizija se nalaze pod kontrolom države i emituju propagandu u slavu vođe. Običan građanin rizikuje da bude osuđen na težak rad ako ga uhvate da sluša strane stanice, a pristup Internetu je ograničen na domaće sajtove.