Bosanac: Pevači pojma nemaju

Nisam preoštar, samo realan: Dragan Stojković Bosanac

- Meni su mnogi zamerili da sam preoštar prema tim klincima, čije pevanje sam komentarisao kao član žirija. Smataram da nisam preoštar, već samo realan. Suviše volim muziku da bih mazio one koji greše u elementarnim stvarima. Ne mogu a da ne čujem falš! Za razliku od mnogih, ne volim da gledam pevače, već ih slušam. Naravno, za pevača su bitni šarm, dopadljivost, vladanje scenom, ali samo pod uslovom da ume da peva.

Moja Džidža na estradi

Vaša ćerka Aleksandra Stojković Džidža uskoro će zakoračiti na estradu. Da li će se ona prijaviti, recimo, u Zvezde Granda?
- Moja Džidža nema potrebe da se tako probija. Studira na Muzičkoj akademiji, četvrta je godina i pripremam je za ulazak u estradne vode. Ima ona mene, pa joj takmičenja nisu potrebna - smatra Bosanac.

Da li se plašite da će je žiri kritikovati kao što to vi radite?
- Njoj to ne treba kada ima mene. Svaka čast Zvezdama Granda, ali na ovo takmičenje idu deca koja nemaju podršku kakvu ima moja Džidža, koja će u meni imati najboljeg savetodavca.

Zašto onda, po vašem mišljenju, mnogi pevači kada se nađu u žiriju Zvezda Granda samo hvale takmičare?

- Ne dodvoravaju se oni tim klincima jer bar u početku oni nisu predmet velikog biznisa. Ulaguju se Grand produkciji, zato preteruju s pohvalama. Ko zna, ne bi me čudilo ni da ne čuju falševe i ostale greške, iako su imena u svetu muzike. Bezbroj puta sam rekao i opet ću - pevači su velike muzičke neznalice!

Mnogi danas tvrde da je pevanje najmanje bitno za pevača i da su važnije neke druge stvari...
- To su gluposti. Nedavno sam se slatko smejao kad sam čuo jednu veliku zvezdu, čini mi se da je bila Karleuša, koja je objašnjavala kako su drugi elementi bitniji od pevanja. Nije onda ni čudo na šta nam muzika liči! To što se danas peva i sluša je surogat najlošijeg što je pokupljeno iz narodne i zabavne muzike. Harmonija zabavnjačka, a pevanje narodnjačko sa dosta trilera. Muzički, to je nedopustivo! Zabavna, pop muzika je uništena u Srbiji, pa ne čudi što što se naši klinci sve više okreću okreću onima koji pevaju pravu zabavnu muziku u BiH ili Hrvatskoj. Da se razumemo, nikoga ne diram, već o muzici pričam samo s muzičke strane.

Pa i Bosanci i Hrvati često ukradu muzičke ideje?
- Naravno da i tamo ima svega i svačega, ali ipak je drugačije. Evo, uzmimo za primer Dina Merlina. On je pevač skromnih glasovnih mogućnosti, mažnjava i krade i te kako, ali ipak iskreno neguje taj svoj prepoznatljiv stil, po kome ga publika prepoznaje i voli.

Tesna ulica

U vašoj ulici žive Jelena Karleuša i Viki Miljković. Da li su vas ikad išta pitale u vezi s muzikom?
- Svašta, zašto bi me išta pitale kad su one zvezde, pa sve valjda znaju? Po našoj ulici se priča da je jedna od njih i dalje podstanarka. Naše komšinice, koje ja zovem mahaluše, sastanu se ujutru, pa razne teme pretresaju. Tako i ja svašta čujem od njih, onako u prolazu. Nije da hoću da čujem, nego ulica je tesna, pa čovek mnogo toga sazna, a ponajviše ono što ga ne zanima.