Mi smo obična kolonija
Jedna od poruka skupa bila je povećanje konkurentnosti i lakše uklapanje sa tržištem EU?
- Priča o slobodnom tržištu je jedna fraza za neupućene. Ma koliko Evropska unija pričala o slobodnom tržištu za robu iz Srbije, to jednostavno nije istina. Naime, EU je zadržala dva ogromna monopola prema našoj robi. Da bi se izvozila bez carina, ona mora imati sertifikat eur 1, što znači da 51 odsto proizvoda mora biti proizvedeno u Srbiji. To je veoma teško, jer je poznato da se, na primer, tkanina uvozi iz Kine. Ukoliko je uvezemo iz Italije, opet nećemo dobiti taj sertifikat jer i Italijani uvoze iz Kine. Drugo, kod sporazuma Cefta, koji naizgled ima mnoge prednosti koče nas razni lokalni zakoni i prepreke. Znači, nema slobodnog tržišta EU za Srbiju.
Slavina zavezana krpom- Srbija je zemlja u kojoj se 50 odsto prometa robe odvija na crnom tržištu, tako da sve priče o povećanju konkurentnosti i većem prisustvu na tržištu EU deluju otužno. To vam je kao kad curi voda a vi slavinu zavežete krpom umesto da otklanjate kvar - kaže Knežević. |
Biznismeni su se žalili na birokratiju?
- Oni se zapravo žale na suviše rigidnu kontrolu porekla kapitala. A u svakoj zemlji mora da se dokazuje poreklo kapitala za vrednost iznad 15.000 evra. Čini mi se da su hteli da prikriju poreklo novca koji dolazi sa kojekakvih ostrva i of-šor kompanija.
Pričalo se da država treba da poveća ulaganja u infrastrukturu?
- Država treba da ulaže u infrastrukturu da bi preduzeća mogla lakše da posluju. Ali šta raditi u zemlji u kojoj je 53.000 preduzeća u blokadi, 22.000 preduzeća će uskoro u stečaj, 12.000 je u ovoj godini već otišlo u stečaj... Asocijacija malih i srednjih preduzeća okuplja 141.000 preduzeća i zapošljava više od 250.000 radnika, a niko nas nije zvao na ovaj samit. Kao da se boje šta imamo da kažemo!
Bilo je opet reči o povezivanju firmi iz regiona?
- Ako predsednik države dođe na skup i govori o potrebi povezivanja, tu nešto ne štima. Pa kapital je kao voda, on sam sebi nađe put. O povezivanju firmi i projekata iz Srbije, Hrvatske i Slovenije se priča godinama, ali od toga još nema ništa. Zašto? Slovenci dođu u Srbiju, dobiju dozvole da sagrade tržni centar u središtu najveće beogradske opštine, na mestu gde bi trebala da bude zgrada Opere, a ne šoping mol. Otvaraju fabrike bele tehnike da bi lakše mogli da izvoze na rusko tržište. Nema tu interesa za povezivanjem nego samo za profitom. U deljenju tog kolača, nažalost, ne učestvuju srpske firme.
Praktični Slovenci i naivni SrbiKad srpske firme hoće da otvaraju centre i bazare u Sloveniji onda dobiju plac 50 kilometara izvan grada. O tome naši političari ne pričaju. Gde je tu interes srpske države i privrede? Postoji pismena zamerka EU Sloveniji da razvija uskonacionalnu ekonomiju. A mi naivno verujemo da oni žele da se povezuju radi zajedničkog interesa?! |