Vojska odabrala novog kneza
Za novog ministra spoljnih poslova postavio je Jovana Ristića, poslanika Srbije u Carigradu koji se u Mihailovim očima već istakao u pregovorima oko turske predaje srpskih gradova.
Ristić mu je kao liberal bio opozicija, ali to knezu nije smetalo. Naprotiv. Ristić je bio član koterije Anke Konstantinović, čiju je kći Katarinu knez već odabrao za novu suprugu. Ristić je pojačao Ankin uticaj u vladi, jer su pre njegovog imenovanja tri ministra bila protiv nje, a jedan za nju. Sad je taj odnos bio izjednačen. On je takođe bio glas više koji će se, za razliku od Garašanina zalagati za kneževu ženidbu.
Novi ministar je znao da bi svaki političar koji bi se usprotivio Mihailovoj želji da se oženi bliskom rođakom prošao kao penzionisani Ilija Garašanin, pa je na kneževoj odluci zidao sopstvene planove. Ali, procenio je da je režim dotrajao, i da bi moglo da dođe do smene na čelu države.
I došlo je, atentatom su Topčideru 29. maja posle koga je ključnu odluku o novoj upravi Srbije odigrao još jedan ministar i to vojni Milivoje Petrović Blaznavac. Dok je odmah po atentatu Ministarski savet bavio hitnim sazivanjem Velike skupštine na kojoj bi se izabrao novi knez, Blaznavac je već u zoru 30. maja otišao u Beogradski garnizon i od oficira dobio reč da će vojska stati uz Milana, sina Jevrema Obrenovića, brata Miloševog.
"Ja sam, junaci, rešen i odsudan u nameri da od sada pred nama stoji Milan Obrenović i velika Srbija, i onda će ona ista vojska koju je Mihailo Obrenović stvorio izvršiti zadatak našeg milog Otečestva", ministrov kratak, ali veoma jasan govor, koji je prethodio obećanju.
Znao je dobro Blaznavac kakav će psihološki efekat imati najpre to što će se spojiti ime Milanovo i kneza Mihaila, koga je vojska volela verujući da je pravi vojskovođa, a potom i uticaj na mase koje u tom trenutku stoje na ivici beznađa i rasula. Posle govora ministra Blaznavca niko nije smeo da stane na put vojsci.