Koliko praznika toliko poklona

KUPIĆE ŠKOLSKI PRIBOR: Majka Dušica sa sinom Lukom i ćerkom Jelenom

 

Sudeći po tome koliko se pismu i novcu koji je bio u koverti obradovala samohrana majka Aleksandra, Biljane, Ane, Živke, Marjane, Luke i Jelene, više je nego očigledno da je novac od Ljiljane Joksić koja je i ranije pomagala ovu porodicu, stigao u pravom trenutku, a da je svi u kući doživljavaju kao svoju zaštitnicu i vesnik srećnijih vremena.

- Ni sama ne znam koliko mi je novca trebalo, i još uvek treba, da pripremim petoro đaka za početak školske godine. Ana je treći razred, a Živka prvi razred srednje škole, Marjana je peti razred osnovne škole, Luka četvrti, a Jelena treći razred i samo oni koji školuju decu znaju koliki su to izdaci. Dobro znam šta bi sve trebalo obezbediti deci na početku školske godine, ali para nema za sve, pa se dovijam kako umem i znam. Jelena je dobila knjige od škole, Luka će koristiti Marjanine, Živka Anine, ali mnogo toga sam morala da dokupim. Pribor za školu je zajednički. Naravno, ovo se odnosi i na obuću i odeću jer, ono što omanja Marjani, valja Jeleni, Anine patike nosi i Živka, ali mora da sačeka da joj se sestra vrati iz škole i tako redom. Kažem, znam dobro kako bi trebalo da opremim moju decu, ali sada mi je najvažnije da ne budu gladna i da redovno idu u školu. Živimo onako kako moramo i deca se tako i ponašaju - kaže majka Dušica Premović želeći da objasni koliko joj znači novac koji joj je poslala Ljiljana Joksić iz Sidneja.

Dušici Premović je zaista teško da sama u siromaštvu i nemaštini podiže ćerke i sinove, ali, kako kaže, danas joj je mnogo lakše nego pre dve godine kada joj je umro suprug i ostavio je sa sedmoro maloletne dece.

- Nije sve tako crno kao što se čini na prvi pogled, prvenstveno zahvaljujući pomoći naših ljudi iz sveta i ovo je prilika da se zahvalim svima koji su nam pomagali i još uvek pomažu. U međuvremenu, i pod mojim krovom su počele da se događaju i lepe stvari. Eto, Biljana, najstarija ćerka, lepo se udala, nedavno sam počela da dobijam penziju svog supruga u iznosu od 15.000 dinara, deca su, Bogu hvala, zdrava i trude se da budu dobri đaci i dobri ljudi, Aleksandar, stariji sin, preko leta radi kao moler, a i ostala deca idu u nadnicu i koliko-toliko mi pomažu da ishranim čitavu porodicu. Znam ja da sam još uvek daleko od zelene grane, ali nadam se ću istrajati u tome da svako od moje dece nađe svoj životni put. Najbitnije mi je da budu dobri ljudi i da nikada ne zaborave one, a takvih je mnogo u svetu, koji su im pomogli onda kada im je bilo najpotrebnije - kaže majka Dušica Premović, posebno se zahvaljujući gospođi Ljiljani Joksić, čija je donacija bila povod ovog susreta i razgovora.