Rvanje sa medvedima

Prvi opis zabave u tadašnjoj stanici Zemunu na međi dva carstva Austrije i Turske ostavio je Maksimilijan Prandšteter, sekretar carskog poslanstva, koje je 1608. krenulo iz Beča u Carigrad.  U svom dnevniku on navodi da su poslanstvu, dok je čekalo prelaz u Beograd, Turci priređivali zabave. Tako su se dva Turčina rvala sa dva golema medveda, treći Turčin je preplivao Dunav na "jednom kljusetu, tamo i natrag", a goste je zabavio i jedan Tatarin, fakir.

Kafanske ponude

Već u narednom veku, društveni i zabavni život Zemunaca odvijao se u kafanama, samo su tokom vremena kafane menjale ponudu. Glavna zabava Zemunaca postale su gostionice sa bilijarom, a od kraja 18. veka sve više su se tražili i otmeniji muzički sastavi, zvani kapele. Tako je krajem veka u uglednijim mestima dugo svirala poznata kapela jevrejskih muzičara iz Novog Sada.

Putopisac Vilhelm Taube 1776. govori o pozornici u kući komandanta grada, u kojoj su gostovale nemačke pozorišne trupe. Dolazili su i cirkusi, a početkom 19. veka i engleska trupa koja je izvodila veštine na konjima.

Kada je trgovac Toša Apostolović sagradio po njemu nazvan bunar, postali su popularni majalosi i teferiči, do tada nepoznati u društvenom životu. To su bili izleti van grada i oni su opstali sve do početka Prvog svetskog rata.

Stigli balovi i igranke

U Zemunu su se u 19. veku odomaćili balovi s igrankama i koncerti pevačkih društava. U međuvremenu se razvio i pozorišni život, a krajem veka učestale i raznorazne atrakcije - akrobacije, mađioničarski trikovi, retke životinje i ljudi čudnog izgleda koje su prikazivali svetski putnici na proputovanjima kroz Zemun.

Otvaranjem gradskog parka na zemljištu bivšeg Kontumca, glavne sanitarne stanice za robu, putnike i poštu 1880. godine, izgradnjom kamene utvrde na dunavskoj obali i uređenjem šljunčane staze pod drvoredom duž keja, stvorena su nova mesta za zadovoljstvo žitelja.

Na keju je odmah niklo nekoliko kafana od kojih su i danas poznati Šaran i Venecija. Nedeljom popodne tu je bila glavno šetalište ili promenada, kako se tada govorilo. U parku i na keju je često svirala vojna banda i taj običaj je sačuvan i posle Prvog svetskog rata.
 

Bog pije na Gardošu Bog je šest dana stvarao svet, a onda se popeo na Gardoš i napio. Ovu, sada već čuvenu rečenicu izgovorio je čika Paja, majstor za spremanje riblje čorbe u klubu "Radecki" u Zemunu. "Izeš kafanu u kojoj u tri ujutru ne možeš da pojedeš škembiće u saftu", govorilo se tada. Iako su neke stare zemunske kafane na keju opstale, boemski duh živi još samo u anegdotama i sećanjima starih Zemunaca.