Milion ljudi u Srbiji radi na crno
Po nepisanom, ali utemeljenom pravilu, problem rada na crno, postaje aktuelan tek kada se desi katastrofa, poput pogibije četvorice neprijavljenih radnika na gradilištu u Zemunu, koji su na kobnom klizištu radili za sitne pare koje bi im gazda davao na ruke, piše ''Pres''.
Prema zvaničnoj statistici, ima oko 400.000 radnika koji nemaju ni najosnovnija prava, ali s obzirom na to da država ne radi mnogo da bi sprečila epidemiju socijalnih slučajeva koji primaju platu ''na ruke", realnije je da ih ima između 600.000 i 800.000.
Sindikati pak tvrde da u Srbiji trenutno ima više od milion ljudi koji su obespravljeni kod poslodavaca i nevidljivi za inspekciju. I ima ih u svim granama privrede, od građevine, preko tekstilne, hemijske, metalne industrije i ugostiteljstva, sve do medija, kulture i umetnosti, tvrdi beogradski list.
Prema rečima Dragoljuba Rajića, portparola Unije poslodavaca Srbije, sindikati ipak preteruju u broju radnika na crno i da je realna brojka oko 620.000 ljudi. A pravi raj za poslodavce koji rade mimo države je jug Srbije, mada situacija nije bolja ni u zapadnim i istočnim delovima naše zemlje.
- I sami radnici često prihvataju novac na ruke u dogovoru sa poslodavcem, jer mu je bolje da dobije tih 25.000 dinara na ruke i tako preživi. Ono što se ne pominje često u javnosti je problem građevinskih preduzeća, koja često nemaju nijednog zaposlenog. Dobijali smo pritužbe od građevinskih firmi koje rade legalno. Na javnim konkursima te sumnjive firme bez referenci dobijaju poslove, a zatim zaposle radnike na crno. I onda nije čudno što se dogodi tragedija - kaže Dragoljub Rajić za ''Pres''.
Unija poslodavaca imala je niz prijava iz Srbije, a najsvežiji slučaj je u Ivanjici, gde su u najstrožem centru grada razne građevinske firme obavljale radove na čak 14 lokacija. Inspekcija je obišla tri gradilišta, i to onih firmi koje se, po Rajiću, legalno i po propisima bave svojim poslom.
- Ostala gradilišta niko nije kontrolisao, iako se sva nalaze u najstrožem centru grada i niko nije hteo da utvrdi da li su uopšte stručni za obavljanje svog posla. Što se građevinaca tiče, strašno je to što je neprijavljene radnike najlakše videti, jer rade na otvorenom - govori Rajić, i napominje da bi se znatno drugačije i ozbiljnije radilo kada bi postojale velike novčane kazne ili čak zatvorske, što je slučaj u ozbiljnijim zemljama Evrope.
Ako već briga o ljudima i njihovim životima nije prioritet države, možda bi bar mogla da ih zabrine rupa u budžetu koja nastaje zbog armije neprijavljenih radnika. Prostom računicom, a pod pretpostavkom da ima ''samo" 600.000 radnika na crno u Srbiji, za koje bi, čak i da su svi na minimalcu, državi na osnovu doprinosa donosili 90 evra mesečno, dolazi se od 5,4 milijarde evra godišnje. Dakle, taman da se popuni ovogodišnji manjak u državnoj kasi, piše beogradski medij.
Rajić ističe da je dolaskom ekonomske krize, od 2008. godine situacija sve alarmantnija, pogotovo s obzirom na činjenicu da je u poslednje tri godine zatvoreno čak 111.000 preduzeća i teško da će se s obzirom na situaciju stanje u privredi popravljati. A broj od 250.000 nezaposlenih može samo da raste.
- Mnogi su zatvorili svoje lokale zato što im država ne nudi ništa zauzvrat. Ne postoje nikakve stimulacije za privrednike, osim silnih nameta. U Austriji, na primer, svako ko godišnje zaradi ispod 11.000 evra ne mora da plati nikakav porez. Državi je važno da se poslodavac ''pokrio" sa troškovima i da radi legalno. A kod nas i banke, koje imaju najunosniji biznis i mala preduzeća plaćaju isti porez, što je besmisleno - objašnjava Rajić.