Uskoro sedam milijardi stanovnika na svetu
Procene koliko ljudi živi na planeti i kada će na svet doći sedmomilijarditi stanovnik razlikuju se od institucije do insitucije, u zavisnosti od metoda kojima se koriste.
Fond UN za stanovništvo procenjuje da u svetu sada živi oko 6.993.050.000 ljudi, dok američka demografska služba procenjuje da ih ima oko 6.964.918.000.
I "svetski sat" koji odbrojava stanovništvo (http://www.poodwaddle.com/clocks/worldclock) približava se cifri od sedam milijardi. Na tom satu broj stanovnika sveta svakoga dana veći je u proseku za više od 200.000.
Najviše ljudi, slažu se sve procene, živi u Kini koja broji oko milijardu i 330 miliona stanovnika. Druga najmnogoljudnija zemlja sveta je Indija sa više od milijardu i
150 miliona žitelja. U zemljama Evropske uniježivi gotovo pola milijarde ljudi, a u SAD oko 310 miliona. Prema podacima svetskog sata stanovništva, na svetu ima 0,502 odsto više muškaraca nego žena, što znači da na 200 žena u proseku
dolazi 201 muškarac.
Nešenal džiografik (National Geogrpahic) pokušao je da "sastavi" reprezentativi primerak stanovnika sveta. Ukrštanjem statističkih podataka došlo se do zaključka da bi reprezentativni Zemljanin bio Kinez (19 odsto svetske populacije) koji govori mandarinski jezik(13 odsto).
On bi, kako navodi Nešenel džiografik, bio hrišćanin (33 odsto svetskog stanovništva), bio bi pismen (82 odsto), živeo bi u gradskom okruženju (51 odsto) i radio u uslužnim delatnostima (40 odsto). Na svetskom satu stanovništva prikazani su i statistički podaci o domaćim životinjama na osnovu kojih se procenjuje da na svetu ima pet puta više kokošaka nego ljudi (38.208.074.000).
Od domaćih životinja po brojnosti su na drugom mestu patke kojih ima oko 1.954.169.000, treće su svinje kojih je nešto manje od milijardu - 990.857.000, dok zečeva koji su poznai po brzom razmnožavanju ima 851.702.000. Na svetu, tvrde statističari, živi i oko 469.362.000 ćurki, 383.605.000 ovaca, 294.605.000 koza i 217.075.000 krava. Kada je reč o ljudima, brojke pokazuju da broj stanovika sveta
poraste za jednu milijardu za otprilike 12 godina.
Cifra od šest milijardi dostignuta je 12. oktobra 1999. godine, dok je pet milijardi
ljudi bilo 11. jula 1987. godine. Na svetu se do sada rodilo više od 106 milijardi i 790 miliona ljudi, a 20. vek je počeo sa 1,6 milijardi stanovnika. Odeljenje za ekonomska i socijalna pitanja UN saopštilo je početkom maja da bi do kraja veka svet mogao da ima 10,1 milijardi stanovnika, a 9,3 milijardi do sredine veka.
Veći deo ovog prirasta, procenjuje se, daće zemlje s visokom stopom rađanja od koji se 39 nalazi u Africi, devet u Aziji, šest u Okeaniji i četiri u Latinskoj Americi. Ova projekcija se zasniva na sadašnjim pokazateljima. Ako bi se prosečan broj dece po jednoj ženi uvećao za pola, svet bi do 2050. imao 10,6 milijardi ljudi, a 2100. skoro 16 milijardi ljudi.
S druge strane, ako bi se rađalo u proseku pola deteta manje svet bi 2015. imao 8,1 milijardu ljudi, ali bi do kraja veka stanovništvo bilo smanjeno na 6,2 milijarde ljudi.
Prema američkoj demografskoj službi, godišnja stopa prirasta stanovništva u 2011. je 1,113 odsto, što je znatno ispod proseka u prethodnih 60 godina od 1,64306 odsto.
Stopa prirasta stanovništva je najveća bila 1960-ih kada je premašila dva odsto, ali od tada postojano pada, pa se računa da će do pete decenije ovog veka pasti ispod 0,6 odsto.