Šiptarske ubice pobedile svedoke

Vukčević je ovako praktično odgovario na pitanje novinara - da li je logično da predstavnici međunarodne zajednice na KiM, ”sakriju” ključnog svedoka u zemlju koja je bila ”meka” za komandante i pripadnike OVK koje je on lično izveo na optuženičku klupu...

”Nestao” je još jedan zaštićeni svedok zločina komandanta OVK Fatmira Ljimaja. Sve teže će biti dokazati očiglednu krivicu...

- Za porodice žrtava Ljimajevih zločina to je veliki gubitak, jer je Zogaj jedan od ključnih svedoka događaja u Klečkoj 1999. godine. Euleks mu je dao status zaštićenog svedoka, navodeći u optužnici da je ”svedok Iks”, tj. Zogaj, učestvovao u zločinima - ubijao vojne zarobljenike, policajce, nanosio teške telesne povrede srpskim, ali i albanskim civilima. Sarađivali smo sa Euleksom, vodili smo istragu 2008. godine, poznati su nam zločini Fatmira Ljimaja i ostalih devet optuženih.

Da li ste se čuli sa predstavnicima Euleksa? Imaju li odgovor na pitanje kako se to dogodilo svedoku koji je dobio tako visok stepen zaštite?

- Stalno smo u kontaktu sa njima, jer sarađujemo u nekoliko predmeta. Iako kosovski pravni eksperti tvrde da Zogajeva smrt neće ugroziti postupak, jer su iza njega ostali zapisani iskazi i snimci, ovo je svakako težak udarac za pravosuđe Euleksa. Obistinile su se, nažalost, moje sumnje da Euleks nema adekvatne mehanizme zaštite svedoka. To je tvrdio i Žan-Šarl Gardeto kada je dan posle Dika Martija izašao za govornicu Saveta Evrope i rekao da je zaštita svedoka na Kosovu najgora na Balkanu.

Nije li logično da služba za zaštitu prati svaki korak svedoka, bez obzira na to u kojoj je državi?

- U pravu ste. Šta god da je uzrok Zogajeve smrti, to nije smelo da se dogodi čoveku koji je imao taj status.

Kako se uopšte dogodilo da je ubijeno tridesetak potencijalnih svedoka ratnih zločina na KiM, a da je isto toliko uspelo da izbegne smrt?

- Nama se jedan svedok juče javio telefonom iz jedne strane zemlje i rekao da odustaje od svedočenja koje je trebalo da bude ovih dana. Njegov iskaz bismo koristili i u drugom, takođe veoma važnom ”kosovskom predmetu” zločina nad srpskim civilima. Podsetiću vas na primere likvidacije 42 svedoka u predmetu ”Dukađini”. Sve to utiče veoma negativno na naše istrage, koje se tiču sudbina nestalih na Kosovu, na istragu o trgovini organima.

Ubistva zaštićenih svedoka su opomena svima nama Da li su sigurni zaštićeni svedoci u našim postupcima za ratne zločine? - Kod nas su problemi druge prirode, iako oni mogu da uzrokuju tragičan ishod. Bojim se da je sudbina ubijenog svedoka Vukojevića u predmetu ubistva premijera Đinđića bila tiha opomena svima nama. U nekoliko slučajeva, kao što je ”Ćuška”, ”Leskovačka grupa” našli smo se u položaju arbitra između Jedinice za zaštitu svedoka i samih svedoka. Svedoci Bojan Zlatković, Jovan Golubović, Slobodan Stojanović su se oglašavali u medijima, sa salvama optužbi na račun Jedinice i Tužilaštva. Ono što njima mora da bude sasvim jasno jeste da su pravila stroga: svedoka koji je pod zaštitom niko ne sme da ugrozi, pogotovo ne oni koji ih štite, ali isto tako oni ne bi trebalo da idu po teretanama i da se hvale prijateljima da su u programu zaštite.

Hrvatski državnici opet satanizuju naše pravosuđe posle ustupanja optužnice za genocid nad Srbima u Vukovaru...

- Ukoliko Sabor usvoji ovaj predlog Vlade, regionalna saradnja bi jednom, faktički političkom odlukom, bila vraćena na početak. Pravosuđe bi ustuknulo, politika je jača, i to je veoma loša poruka. Ratni zločinci bi opet mogli da trljaju ruke, bili bi sigurni u granicama svojih novostvorenih država. Princip nekažnjivosti bi u Hrvatskoj pobedio princip pravde. To je civilizacijski nedopustivo, ma koliko bila u toku predizborna kampanja.

Bivši zamenik vojnog tužioca i istražni sudija, koji su pokrenuli taj predmet, kažu da je bilo dovoljno dokaza za najteži zločin. Zbog čega okrivljeni nisu ovde procesuirani, već su danas u Hrvatskoj samo još veći heroji?

- Ne bih da ocenjujem odluke bivšeg zamenika vojnog tužioca i istražnog sudije. Predmet ”Šeks i ostali” bio je razmatran na sastanku delegacije srpskog i hrvatskog pravosuđa u Zagrebu. Dogovorili smo se tada da ćemo sve predmete iz perioda vojnog pravosuđa ”pročešljati” i vratiti u okvire Sporazuma o ustupanju dokaza iz 2006. godine. Evropski pravni standardi propisuju univerzalnu nadležnost i naš Zakon o suđenjima za ratne zločine to je i usvojio.

Turski tužilac traži 171 godinu robije za lekara Jusufa Sonmeza, koji je optužen za trgovinu ljudskim organima. Kada će naše ili Euleksovo pravosuđe izvesti ostale ”Sonmeze” pred sud?

- Očekujem da će to biti u razumnom roku i bez smrti ijednog svedoka.

Gde se krio Ratko Mladić svih ovih godina?

- Kod porodice i kod jataka, to je sada sasvim jasno.

Ima li tragova da je bio u vojnom objektu Karaš na Topčideru?

- Prema dosadašnjim analizama, Mladić je bio na drugom mestu. S obzirom na to da je tu reč o predmetu njegovih ”jataka”, ne mogu više od toga da kažem. Ali, spremni smo da podelimo naša saznanja sa porodicama ubijenih vojnika, jer imamo razumevanja za njihov bol.

A Goran Hadžić?

- Hadžić je manje bio privržen porodici, ali je svakako imao jatake.

Kada ćete pokrenuti postupke protiv njihovih jataka?

- Već smo ih pokrenuli. U okviru pretkrivičnog postupka u slučaju ”Jataci Ratka Mladića” saslušano je 15 lica i preduzete su određene procesne radnje.