Muzika bez granica

Već dugo prisutan na torontskoj muzičkoj sceni, među našim ljudima posebno, Petrović se odlučio na ovaj koncert nakon osmomesečnog snimanja CD-a pod nazivom "Godine", koji je rađen u njegovom studiju u Torontu sa istim muzičarima koji će nastupiti na koncertu.

Neobičan je ovaj koncert po mnogo čemu, a pre svega po tome da će sedmoro izvanrednih muzičara, od kojih su samo Nataša Pajkić (vokal) i Dragica Radonjić (klavijature) poreklom s jugoslovenskih prostora, izvoditi našu muziku sedamdesetih i osamdesetih godina, ali u novom džez i fjužn ruhu.

Ovo je jedan od koncerata na kome sviraju i naši muzičari koji je interesantan i za

Živeti od muzike Koliko je teško biti muzičar u Torontu i od svog posla živeti, a pre svega voleti ga? - Biti muzičar je teško bilo gde! Prepušteni ste mišljenju drugih i malo šta od vas samih zavisi. Ja ne sviram tako puno "napolju", već sam uglavnom orijentisan na studijski rad. Radim kao producent, imam svoj studio i muzičku akademiju. Ljubav i vera prema poslu kojim se bavim daju mi energiju da idem dalje i ljudi me poštuju zbog toga. Puno je odricanja u tome, ima dosta i saplitanja. Rekao bih da za opstanak profi muzičara i mediji (u ovom slučaju naši) igraju jednu od važnijih uloga.

kanadsku publiku jer internacionalni sastav benda pokazuje da muzika nema granica. Kanadska publika će takođe imati priliku da upozna zvuk osamdesetih iz zemlje koja više ne postoji.

Dragana Petrovića, rođenog Beograđanina, koji je već 20 godina u muzičkim vodama Toronta, pitamo zašto baš muzika iz tog perioda, i to naša, džez i fjužn.

- Muzika sedamdesetih i osamdesetih u originalnom izvođenju ima svoj šmek i priču. Nisam hteo to da menjam. Želja mi je bila da osvežim neke pesme i da im dam šansu da se predstave novim generacijama na drugačiji način. Uglavnom su to pesme koje i ja poštujem i volim ponekad da ih odsviram. Fjužn kao stil u muzici mi dozvoljava da se igram raznim stilovima i da ta igra jedino zavisi od mog dobrog muzičkog ukusa. Mislim da sam na albumu sačuvao produkcijsku nit koja vezuje sve pesme u jednu priču, iako one potiču iz različitih vremenskih perioda.

Po kom principu birate saradnike i kako su izabrani za ovaj koncert?

- Moraju da budu profesionalni muzičari i da uživaju u tome što rade. Zašto kažem da uživaju? Ne želim da ih samo novac kojim ih plaćam pokreće, mora tu da se nađe još neki smisao osim para. Prekretnica kod nas je nastala dolaskom Nataše Pajkić u bend. Konačno je sve leglo na svoje mesto. Magija je mogla da počne.  

Koju publiku očekujete na koncertu?

- Voleo bih da dođe što više ljudi da čuju i vide šta to radim i na koji način uživam sa ostalim članovima Balkan Social Club Benda u muzici. U našoj zajednici je teško dovesti ljude na koncert ako to nije začinjeno stilom "piknika" ili bar malo "zabavom". Ja sa bendom nudim samo dobru koncertnu svirku, promociju albuma "Godine" i sedam muzičara na sceni. Da li je to dovoljno, ne znam. Kanađane privlači prvo dobra i originalna svirka, jezik nije prepreka u tome, ako bend zvuči kako treba i razumljivo za njihove uši (džez i fjužn). Od naših ljudi očekujem sve one koji vole i poštuju reč "koncert", a ne "zabava". Koncert će trajati jedan sat i 45 minuta, i to je to. Doći ce dosta dece sa roditeljima, što mi je jako drago. Većina je iz moje škole (Petrović je je vlasnik i predavač u muzičkoj školi B. G. Music Academdž ) i žele da vide svog nastavnika na bini u pravom svetlu.
 

Sastav Dok je živeo u Beogradu, Petrović je svirao u grupama Slomljena stakla, Tuti fruti bend, Vatrene kočije. Radio je, takođe, kao producent u studiju i studijski muzičar. Na severnoameričkom tržištu izdao je tri albuma. U Balkan Social Club Bendu sviraju još Pako Luviano (basista), poreklom Meksikanac, Kolin Kingsmore (bubnjevi, perkusije), Geoff Hlibka (gitara), poreklom Ukrajinac, Sharon Bieck (saksofon), poreklom Nemica. Najmlađi član benda je Dragica Radonjić (klavijature) koja ima 22 godine.