Od istarskog seoceta do Titovog "istorijskog ne" i dalje
Rođena u malom mestu Sovinjak u Istri, došla je u Beograd 30-ih godina, ušla u krugove levičarskih intelektualaca, udala se za predratnog komunistu Voju Srzentića, borila u partizanima, u posleratnom režimu bila službenik od poverenja i čak lično nosila u Moskvu 1948. pismo za Staljina sa čuvenim Titovim "ne", ali je 50-ih dospela u zatvor kao informbirovac.
Film se sastoji od iskaza, intervjua i rekonstrukcija.
U najvećem delu filma Dragica Srzentić govori direktno u kameru i fascinira kako svojom neobičnom sudbinom, tako i vitalnošću i vedrim pristupom životu.
|
Zbog velikog broja okupljenih poštovalaca specifičnog opusa Želimira Žilnika u prepunu Veliku salu Doma Omladine unošene su dodatne stolice. |
Obraćajući se publici posle projekcije, Žilnik je izjavio da je rad na ovom fimu bio izvanredno iskustvo.
"Imali smo priliku da naučimo puno toga što danas u zvaničnoj istoriografiji i publicistici ne možete da čujete", rekao je on.
Žilnik je istakao da su zahvaljujući Dragičinoj "neverovatnoj duhovnoj snazi, memoriji i daru pripovedanja", snimili puno materijala te da je hteo da uradi šest puta po sto minuta filma.
"Svi su mi rekli - ti si bolestan. Uostalom, uradi prvih sto minuta pa da vidimo. Ovaj aplauz večeras ohrabruje", dodao je on.