Canetova ispovest (2): Prvi veliki novac zaradio na Azurnoj obali

Vlast mu dozvoljava da dođe u Srbiju: Stanko Subotić Cane

- Ja sam to rekao još u intervjuu za Insajder B92. Taj posao radili su javna i državna bezbednost uz saradnju sa Carinom i nadzor vrha SPS-a, odnosno samog Miloševića, koji je to i odobrio.

Tu su robu kupili od trgovaca Vanje Bokana, Milije Babovića i Radomira Živanića Baje.

Znači njih trojica su bili dobavljači cigareta koje su prodali Vučeliću, Stanišiću, državi.

I danas se niko od njih ne pominje, nikoga nema u optužnici samo mene i moje firme koja u tom poslu nije ni učestvovala.

Da ovo ne bih rekao u sudu i pokazao dokumentaciju meni se sudi u odsustvu i ne dozvoljava da dođem u Srbiju. Nije logično da me zovu iz policije i da im ja dam dokumenta na osnovu kojih bi sami sebe istraživali - kaže Subotić.

Optužili i sestrića

Optužba je podignuta protiv još 13 lica, među kojima i Subotićevog sestrića Nikole Miloševića. On se povezuje sa vlasništvom magacina u Novom Sadu u kojima je čuvana krijumčarena roba, a za koji je vezana i epizoda kidnapovanja i zarobljavanja trojice finansijskih inspektora koji su želeli da provere ko je vlasnik. Subotić se suzdržava od komentara.

- Nikola jeste moj sestrić. Ima četrdeset i koju godinu. Bio je samostalan, imao je svoju firmu i svoju porodicu. Po meni on sa tim nikakve veze nema. Proces postoji, on ima svoje advokate koji ga brane i mislim da bi sada bilo besmisleno da ja iznosim javno njegovu odbranu. Vezivanje mog nećaka u kontekstu procesa protiv mene potpuno je suludo - tvrdi naš sagovornik.

ULIČNI BIZNIS: Tokom devedesetih cvetala nelegalna prodaja cigareta

Subotić navodi da je, neposredno posle događaja u Novom Sadu 1996. godine za koji ga danas optužnica, između ostalog tereti - on morao da napusti zemlju 1997. godine.

- Milošević je poveo postupke protiv mene u Srbiji. Vodio je dva postupka paralelno i oba postupka su završila tako što sam oslobođen jer nije bilo dokaza i osnova. Znači gde je logika? Da sam ja sam tim ljudima bio prijatelj ili deo njih ili u bilo kom smislu bio njihov veliki saradnik - oni bi mene štitili i čuvali, ja ne bih napustio Srbiju kao i ovi drugi koji su radili ono za šta mene sada optužuju i ostali u Srbiji?

Cigaretama plaćali robu   U uslovima visoke inflacije Subotić počinje da prodaje cigarete kojima mu je, kako je opisao, jedan kupac platio robu. Zatim 1995. godine dobija dozvolu za prodaju cigareta na prelazu Đeneral Janković u Makedoniji. On se slaže da su to vreme "samo privilegovani" imali mogućnost da dobiju dozvolu za prodaju u fri šopu.   Isfabrikovana biografija   Spaljivanje cigareta: Zoran Đinđić sa Božidarom Đelićem i Vladanom Batićem Subotić je uveren "da je u medijima isfabrikovana njegova biografija u kojoj je prikazan kao "bos duvanske mafije" i da je sve to počelo 2001. serijom tekstova u zagrebačkom "Nacionalu" u kojima se za krijumčarenje cigareta pored njega posredno dovode u vezu i Zoran Đinđić i Milo Đukanović.   To je vreme kada se po navodima nekih medija Subotić pojavljuje kao posrednik u pregovorima za izgradnju fabrike BAT-a u Srbiji, a premijer Đinđić u pratnji ministara u maju 2002. godine prisustvuje spaljivanju 80 tona krijumčarenih cigareta u vrednosti od 15 miliona evra.   Subotić naglašava da je tužio "Nacional" i dobio taj "kao i sve druge procese koje je vodio zbog klevete i povrede ugleda i ucenjivanja." Na primedbu da bez ulaženja u to ko je za šta kriv, običan čovek, slušajući ga, mora da pomisli da se on bogatio u ratno vreme kada su u Srbiji svi siromašili, Stanko Subotić kaže "da je i Aleksandar Tijanić uzrok pogrešne slike o njemu".

U Pariz otišao 1979. godine

Subotić tvrdi da je krajem 1990. godine došao u Srbiju kao vrlo bogat čovek, od samo 31 godinu, sa firmom u Švajcarskoj, poslovnim kontaktima sa multinacionalnim kompanijama i prometima u visini od više milijardi nemačkih maraka.

- To znači da je laž kada me predstavljaju kao čoveka koji je profitirao od rata u Srbiji zahvaljujući svojim vezama sa Miloševićem. Nisam se obogatio u Srbiji. Ja sam dete iz radničke porodice iz Uba.

Otišao sam u Pariz 1979. godine kada sam imao 20 godina, radio sam kao vozač i peglar u jednom krojačkom ateljeu visoke mode. Moj kapital je bio minus 100 nemačkih maraka. Došao sam u jedan konfekcijski atelje visoke mode da radim kod jednog mog druga kao peglar i vozač. Iskoristio sam to što sam naučio radeći.

Posle dve godine imao sam dve svoje firme za proizvodnju, posle tri godine imao sam tri svoje firme. Posle pet godina, imao sam moj lanac radnji na Atlantskom okeanu. Prodavao sam robu na Azurnoj obali i zarađivao sam u to vreme velike količine novca. Ja sam čovek koji je vredan i sposoban - objašnjava Subotić.

- Kada sam došao u Beograd krajem 1990. godine zateklo me je ono što je zateklo druge građane, ali sa kapitalom koji je u to vreme bio veliki i čak za zapadne pojmove. Nisam mogao da se predam i da kažem da treba da bankrotiram u tadašnjoj inflaciji.

Otvorio sam proizvodnju konfekcije i to mi je bio život i to je bilo nešto što sam voleo da radim. Imao sam odlične ugovore sa velikim nemačkim i francuskim sistemima i video sam perspektivu upravo u tome - proizvodnji konfekcije. To mi je bila i profesija - kaže Subotić.