20 godina od smrti Jugoslavije (2): Zemlja u kojoj je sve propalo
- Pokušala je da sačuva dvočlanu Jugoslaviju, pa nije uspela. Pokušala je da zadrži Kosovo, pa ni to joj ne polazi za rukom, a ima jako veliki problem da sebe prepozna kao nezavisna država koja ima identitet. Sebe doživljavamo kao poslednje ostatke Jugoslavije, ali to nije slučaj samo sa nama. Čovek koji je izgubio ruku, još mesecima pokušava da se počeše tom rukom. Mislim da Srbiji prestoji težak posao da sebe prepozna kao postjugoslovensku, i nažalost, na postkosovsku Srbiju, da nađe svoje mesto i svoj ugled. Izgubili smo glas, više se ne čujemo - kaže Simić.
Istraživanje Evropske organizacije za razvoj (OECD) pokazuje da Srbi dnevno na poslu provedu više vremena nego Nemci, Francuzi, Belgijanci, Turci ili Danci, a plate su od tri do deset puta manje nego u tim zemljama. Potpuna suprotnost u odnosu na vreme Jugoslavije, kao i činjenice da Srbiju "krase" i velika stopa nezaposlenosti, loši uslovi rada i nesigurnost radnog mesta.
Neuropsihijatar dr Zoran Đurić kaže da su Jugosloveni imali manje problema sa svojim identitetom nego današnji Srbi.
- Jugosloveni su se bolje osećali. Njihova država je bila priznata i prihvaćena. Ljudi su doživljavali da je njihova zemlja poštovana. Danas su maske pale, pa se naše male zemlje gledaju sa nipodaštavanjem u većini slučajeva. Bilo je ljudi koje je raspad Jugoslavije potpuno dezorijentisao, posebno one iz mešovitih brakova. Oni su i dalje sebe određivali kao pripadnike te velike države. Nisu se mnogli da se snađu u tome da budu Srbi - objašnjava dr Đurić.
Predsednik LDP-a Čedomir Jovanović je nedavno izjavio da posle političkih promena 5. oktobra može da se konstatuje da je u Srbiji sve propalo. Neki su dodali, kad je sve propalo, pa valjda će propasti i kriza. Zasad ukupni dugovi države, privrede i građana Srbije iznose 37,440 milijardi evra.
Moderni robovi
Privatizacija
|