Ljudsko lice rata u Bosni
Sudbina ili šta već odredila je mladom Amiru Omerspahiću iz Han Pijeska da se te ratne 1995. nađe u srpskom zarobljeničkom logoru Šljivovica podno Zlatibora zajedno sa još nekoliko stotina Bošnjaka koje su srpski vojnici i policajci zarobili u pojasu Drine i Tare.
Amir je dospeo u logor sa teškom povredom ruke. Bila je zahvaćena gangrenom, a celokupno njegovo zdravstveno stanje bilo je veoma loše. Koliko sutradan, primljen je na Odeljenje ortopedije užičke bolnice gde ga je uspešno operisao dr Aleksandar Moljević, Višegrađanin na skoro tridesetogodišnjim stažom u užičkoj bolnici.
Punih 15 godina Amir se, kaže, premišljao kako, kada i gde da potraži čoveka koji mu je spasao i ruku i glavu. I nedavno u etno-kampu Stari Brod u kanjonu Donjeg drinskog jezera ispod Višegrada Amiru se iznenada ispunila želja.
Do nesvakidašnjeg susreta srpskog lekara i njegovog bošnjačkog pacijenta iz vremena rata došlo je tokom projekta "Izaberimo mir zajedno", odnosno projekta javnog govorenja bivših logoraša iz sva tri naroda BiH, koji je uz donatorsku pomoć nekoliko međunarodnih humanitaranih organizacija sprovelo srpsko udruženje logoraša Višegrad.
Politika i zločin
Srpski, hrvatski i bošnjački logoraši, koji su se okupili u Starom Brodu, dugo su razmenjivali svoja iskustva u zarobljeništvu. Iako su govorili o stravičnim patnjama kroz koje su prolazili, u njihovim rečima nije bilo mržnje. Oni su se razumeli, čini se bolje nego iko u Bosni.
|
Nakon što je o svojim logoraškim danima u KPD Zenica govorio Hrvat Anđelko Kvesić iz Busovače, a nastavio Vinko Lale iz Bratunca o stradanjima Srba u zloglasnom sarajevskom zatvoru Silos, svoju ispovest započeo je i Amir Omerspahić ne sluteći da se tom trenutku među prisutnima nalazi i dr Moljević.
- Bio sam klinac. Uhvatio me rat. Obreo sam se u Žepi. Kad je pala Žepa, pobegao sam prema Tari i Drini. Ruku mi je već zahvatila gangrena i kad su nas uhvatili vojnici i poveli u Srbiju, strahovao sam da će biti još gore jer svašta su nam govorili o Srbima.
Međutim, već sutradan, bio sam na operacionom stolu u užičkoj bolnici. Ljubazno me je primio i operisao jedan lekar za koga znam da je rodom od Višegrada. Ako ima nešto što bi najrađe volio, to je da vidim tog lekara i čestitam mu na ljudskosti - priznao je vidno uzbuđeni Amir.
Koji tren kasnije Dragiša Andrić, predsednik višegradskih logoraša, doveo je i predstavio poznatog specijalistu-ortopeda dr Aleksandra Moljevića koji je, po sopstvenoj računici, samo tokom rata izvršio 723 operacije nad pacijentima sa povredama u ratu.
Prepoznavši pred sobom korpulentnog doktora, Amir je u prvi mah zanemeo, a potom je poleteo doktoru u zagrljaj i tamo ostao... - Dobri moj doktore, onda ste mi spasli ruku, sad mi spasavajte srce - molio je Amir i kao prvu pomoć prihvatio čašicu kruškovače.
Moljević je podsetio da je tih dana u užičkoj bolnici lečeno još nekoliko desetina Bošnjaka iz Srebrenice i Žepe koji su dospeli u logor Šljivovica iz kojeg su kasnije zdravi i pravi otišli na razne strane sveta.
- Amir je tada bio mlad momčić. Zbog zapuštene rane na ruci dobio je gangrenu praćenu ukupnim lošim zdravstvenim stanjem. Ipak, uspeli smo da mu spasemo ruku, a kasnije i da ga potpuno izlečimo - rekao je Moljević.
- Joooj, doktore, koliko sam ja tebe želio videti, a sad ne znam šta bi ti još rekao, osim da si mi najdraži na svetu - širio je ruke Amir.
Svi su pacijenti isti
Obraćajući se logorašima dr Moljević je rekao da je tokom svoje profesionalne karijere izvršio 4.570 operativnih zahvata i da nikada ni u jednom trenutku nije odvajao ljude po veri i naciji.
|