Turisti isterali prave Venecijance iz grada
Lidija Fersuok seća se da su dok je odrastala u predgrađu San Samuele u Veneciji tamo postojale dve mesare, nekoliko bakalnica, dve pekare, jedna radnjica i jedan obućar. "Sada su svi nestali", kaže Fersuok, koja je direktorka venecijanskog odeljenja nacionalne grupe "Naša Italija".
Svaki posetilac, koji krene van turističkih staza i zaluta u snenim i tihim trgovima grada, zapitaće se gde su pravi Venecijanci.
"Ovo više nije normalno mesto", rekla je Rojtersu Fersuok dok gleda u vode lagune. "Neki ljudi moraju da uzmu vodene autobuse kako bi kupili sveže povrće, ali odmah ispred kuće mogu da kupe sat od 2.000 dolara ili karnevalsku masku za 400 dolara".
Veličanstvene palate i crkve Venecije izgrađene su na malim ostrvima i mnogo vremena i novca troši se na zaištitu ovog mesta koje se nalazi na Uneskovoj listi svetskog nasleđa. Mnogi stanovnici, međutim, smatraju da su zbog toga oni i njihovi životi skrajnuti. Jedna varijacija šale među zakletim Venecijancima je o turisti koji traži litar mleka za svoje dete i dobija sledeća uputstva: "Prođite Gučijevu radnju, skrenite desno kod Fendija, idite pravo preko mosta do butika Dolče i Gabane i mislim da ćete tamo naći jednu bakalnicu - osim ako vlasnik nije umro".
Fersuok je postala vest u Italiji kada je u julu zatražila od Ujedinjenih nacija da Veneciju stave na listu ugroženih gradova. Masovni turizam, nebriga o prirodnoj okolini i planovi za izgradnju novih zgrada su smrt za grad, smatra ona. Na vrhuncu sezone oko 130.000 turista poseti Veneciju, što je dvostruko više od populacije grada.
Pozivi grupa poput "Naše Italije" da se ograniči broj turista nisu naišli na odjek. "Niko ne poriče da je turizam motor koji pokreće ekonomiju Venecije i da ljudi u turističkom sektoru naporno rade. Ali sve je toliko bazirano na turizmu da je grad izgubio svoju društvenu strukturu", smatra Fersuok.
Udruženja stanovnika zabrinuta su predlozima da se izgradi grad-satelit na kopnu koji bi metroom bio povezan sa istorijskim jezgrom, jer bi to značilo još više posetilaca. Obični Venecijanci, naročito stariji, žale se i na sve veću skupoću grada.
Svakodnevno snabdevanje namirnicama u gradu gde su automobili zabranjeni je strateški poduhvat koji podrazumeva prevoz robe brodovima i ručnim kolicima do radnji koje nisu na kanalima. A sve to samo povećava cenu. Mnogi starosedeoci odlaze i iznajmljuju svoje stanove turistima po mnogo višim cenama nego što su ih iznajmljivali studentima, radnicima ili porodicama.
Oni koji svoje kuće prodaju često ih prodaju austajderima iz udaljenih zemalja poput Teksasa ili Australije koji žele da imaju kuću u Veneciji iako je koriste svega nekoliko dana godišnje.
"Venecija je postala tematski park. Ponekad me podseća na tužni Diznilend", rekla je autorka Katerina Falomo koja je sastavila knjigu sećanja Venecijanaca o tome kako se svakodnevni život grada menjao godinama pod nazivom "Kada je bilo Venecijanca".
Kada se radilo na ostrvu San Klemente, mestu nekadašnje mentalne ustanove, izgrađeno je luksuzno izletište umestno novog univerzitetskog kampusa. "Sa svakim luksuznim hotelom, svakim apartmanom, ceo grada umre. Kao rođenoj Venecijanki tom me užasno boli", rekla je Falomo.
Svakodnevni život posebno je težak i naporan starijim stanovnicima koji, ako nemaju svoj čamac, moraju da šetaju i guraju se sa hordama turista kako bi ušli u vodene autobuse. Takođe, iako se ime Venecije vezuje za veliki filmski festival, u samom gradu postoje svega dva bioskopa. "Svetski poznati grad sa svega dva bioskopa nije normalna situacija", smatra Falomo.
Porodica Moreli, koja već 105 godina drži apoteku u blizini Rialto mosta, ima elektronski "brojač populacije" u svom izlogu. Početkom septembra brojka na njemu pokazivala je 59.254. "Volelo bih kada bi brojka spala", rekao je unuk osnivača apoteke Andrea Moreli. "Ali ne mislim da će se to uskoro dogoditi".