Štit NATO-a je pretnja i za Srbiju
Samo dva dana posle potpisivanja ugovora o postavljanju američkog raketnog štita u rumunskoj avio-bazi "Deveselu", Vašington je 15. septembra overio sporazum s Poljskom, da i na njenoj teritoriji do 2018. izgradi identičnu raketnu bazu. Rusija je kratko odgovorila da će preduzeti recipročne mere i usmeriti svoje projektile ka bazama raketnog štita NATO-a.
Sve velike krize rešavaju se vojnim putem, podsećaju sagovornici "Novosti" i upozoravaju da se zbog toga i raspoređuju nova oružja i izmišljaju novi neprijatelji.
"Živimo u periodu uspostavljanja novog hladnog rata. Brojni su razlozi postavljanja raketnog štita uz granice Rusije, a najznačajniji je dokazivanje ekonomske i vojne moći SAD i zemalja NATO svima u međunarodnoj zajednici. Strateška posledica razmeštanja raketnog štita je nametanje potrebe Rusiji za izgradnju novog raketnog odbrambenog sistema, koji mnogo košta, s ciljem da se ona ekonomski iscrpe. Drugi važan cilj je unutrašnja polarizacija stanovništva u Rusiji", kaže dr Slobodan Mišović, profesor Fakulteta bezbednosti, ekspert za geostrateška pitanja.
Razmeštanje raketnog štita na manje od 200 kilometara od Srbije u velikoj meri negativno utiče na bezbednost i povećava osetljivost naše zemlje, upozorava prof. Mišović.
"To je posebno aktuelno zato što su naši PVO odbrambeni sistemi zastareli. Razmeštanje raketnog štita je provokacija svim zemaljama regiona jugoistočne Evrope i Balkana, jer iziskuje daleko veće finansijske izdatke ako se želi održavanje bezbednosti na potrebnom nivou. Kod nas će to verovatno izazvati i dodatna uslovljavanja i pritiske zbog članstva u NATO i Evropskom sistemu kolektivne bezbednosti i odbrane", kaže Mišović.
On smatra da razmeštanje raketnog štita u Rumuniji stavlja Srbiju pred težak izbor - ili da ne ulaže u odbranu i dodatno smanji bezbednost, ili da poveća finansijske izdatke, i tako još više osiromaši.
NATO neće pritiskati Srbiju da formalno uđe u članstvo Alijanse posle postavljanja raketnog šita u Rumuniji, smatra prof. Milan Mijalkovski s Fakulteta bezbednosti, ekspert za pitanja bezbednosti i obaveštajnog rada. On smatra da je svrha postavljanja raketnog štita psihološki i ekonomski pritisak na Rusiju, a ne nuklearni rat.
"Međutim, onaj ko poseduje moć ima veliki problem, jer ga ona uvek iskušava da je upotrebi. U takvom slučaju sukoba velikih razmera, Srbija bi lako mogla da postane kolateralna šteta, ne samo zbog raketnog štita u Rumuniji, već i zbog američkih baza na Kosovu. Međutim, mnogo veća opasnost celoj jugoistočnoj Evropi u tom slučaju pretila bi od pogotka u nuklearnu elektranu Kozloduj", smatra prof. Mijalkovski.