Spremite novčanike, hrana opet skuplja

Prosečno domaćinstvo u Srbiji mesečno raspolaže sa tek nešto više od 50.000 dinara, a od avgusta prošle do avgusta ove godine, cene su porasle 10 i po odsto. Prosečna zarada u julu bila je oko 39.000 dinara.

Hrana i bezalkoholna pića odnose najviše novca - 44,3 odsto. Slede komunalije, transport i komunikacije. Prosečan stanovnik Srbije za te četiri stavke potroši više od 70 odsto prihoda, a poskupljenja ne prestaju.
 

"Osnovni uzrok poskupljenja je, pre svega, velika javna potrošnja. Posledica te javne potrošnje jeste da naša privreda nije konkurentna. Naša saznanja su da privreda u stvari nije povisila cene zbog svog nekog rada, nego zato što su sirovine poskupele. Tako da je, po nama, veliki deo ovih poskupljenja opravdan", izjavio je Goran Kovačević iz Unije poslodavaca Srbije.
 

Nije realno očekivati da inflacija do kraja godine ostane jednocifrena, procenjuju ekonomisti. Suša i manji prinosi negativno će uticati na rast cena.
 

"Glavni uzrok velike inflacije u Srbiji, koja je permanentna, nažalost je u tome što vlada nema uspeha u ekonomskim reformama. Umesto da sprovodi strukturne reforme i da smanjuje javnu potrošnju, primenjuju se palijativne mere koje liče na slučaj kada lekar daje tabletu da bi smanjio temperaturu, a osnovni uzrok bolesti koji ima pacijent ostaje i dalje zanemaren", rekao je ekonomista Danilo Šuković.
 

Sindikalci nisu zadovoljni standardom. Kažu da Vlada nije efikasno kontrolisala cene osnovnih životnih namirnica.
 

"Na ovu primedbu, u ovom trenutku, mi nemamo realan adekvatan odgovor. Prema tome, ta primedba apsolutno stoji na mestu. Pripremamo određen niz mera kojima bi se sprečio rast osnovnih životnih namirnica kakav smo imali u proteklih pola godine", istakao je ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić.
 

Ako je za utehu, cena hrane i bezalkoholnih pića u avgustu, zbog nižih cena voća i povrća u tom periodu pala je za 1,3 odsto.