SAD: Pogubljen crnac zbog ubistva belog policajca

Dejvis, crni Amerikanac, osuđen je 1989. godine na smrt zbog ubistva belog policajca Marka Mekfejla. Izvršenje kazne je više puta odlagano, svedoci su menjali iskaze, a iz celog sveta su stizali pozivi da Dejvis bude pošteđen.

Egzekucija smrtonosnom inekcijom je usledila nakon što je Vrhovni sud SAD posle 11 sati većanja odlučio da odbaci zahtev za pomilovanje - uprkos brojnim protestima.

Zatvor u Džeksonu, gde je Dejvis pogubljen, obezbeđivale su brojne policijske snage, jer su se tamo održavale demonstracije, javlja britanski Bi-Bi-Si (BBC).

"Oni kažu pogubljenje, mi kažemo - dođavola, ne!" uzvikivali su demonstranti ispred zatvora, i tokom protesta ispred zgrade Vrhovnog suda u Vašingtonu. U Parizu je u znak podrške Dejvisu demonstriralo 150 ljudi, a prema podacima organizacije Amnesti internešnal, peticiju za njegovo pomilovanje potpisalo je oko milion ljudi, među kojima su papa Benedikt XVI i bivši predsednik SAD Džimi Karter.

Dejvis je do kraja tvrdio da je nevin, i pred smrt je rekao porodici ubijenog policajca da nije kriv za ono što se desilo i dodao da nije imao pištolj, prenosi AP.

"Nek' se bog smiluje dušama onih koji će mi oduzeti život. I nek' se smiluje vašim dušama", rekao je Dejvis zatvorskim zvaničnicima.

Dejvis je proglašen mrtvim u 11.08 po lokalnom vremenu, a otrov mu je inekcijom ubrizgan u krvotok oko 15 minuta ranije. Vrhovni sud nije obrazložio zašto je doneo odluku da ne pomiluje Dejvisa.

Iako je, prema rečima Dejvisovim advokata, sedam od devet ključnih svedoka značajno ili potpuno izmenilo svoje iskaze u vezi sa krivicom osuđenog, federalne sudije i sudije države Džordžija uporno su potvrđivale smrtnu presudu, odbijajući da dozvole ponovno suđenje.

Dejvisova poslednja ponuda da se podvrgne detektoru laži je odbačena, a odbor za pomilovanje je odbio da mu dozvoli još jedno saslušanje. Demonstranti širom SAD i Evrope nastupali su pod sloganom "Ja sam Troj Dejvis", a neki su pozivali zatvorske radnike u Džeksonu da ostanu kod kuća i objavljivali telefonske brojeve sudija na
Internetu, nadajući se da će javni pritisak sprečiti pogubljenje.

Predsednik SAD Barak Obama izbegavao je da bude uvučen u ovaj slučaj.