Trudnicama otkazi, a majke na crnoj listi

Uprkos visokom obrazovanju i bogatom radnom iskustvu, novosadske majke, po pravilu, bivaju odbijene na konkursima za poslove, a u milosti poslodavaca nisu ni trudnice, koje često završe na ulici i sa raskinutim ugovorom čim se sazna da su u drugom stanju.

Ovakav tretman radnica predstavlja klasičan oblik diskriminacije ali je, nažalost, reč o uobičajenoj pojavi, a čini se da država nema ni mehanizama, ni volje da tom problemu stane na put.

Novosađanka Aleksandra S. (35), diplomirani ekonomista, tvrdi da poslednje tri godine ne može da pronađe posao samo zato što je majka, kao i da gazde "ni ne kriju da je upravo to razlog zbog kojeg se ne uklapa u njihovu poslovnu koncepciju".

"Ne vrede ni diplome, ni bogata biografija, ni sve druge reference, sve je lepo dok ne spomenem bračno i roditeljsko stanje. Žalila sam se na nekoliko mesta, podnosila i pismene pritužbe, međutim, prosto, nema efekta. Očajna sam. Prošle nedelje sam konkurisala u jednoj poslastičarnici u Njegoševoj ulici, ali sam opet odbijena iz istog razloga!", kaže Aleksandra. 

Ona dodaje da "očigledno neko misli da Novosađanke nisu sposobne da osam sati mese kolače i prodaju ih, ako ih kod kuće čeka dete".

"Nije meni šamar to što su oni drski, bezobrazni, nije mi problem ni što sam diskriminisana, što mi se materinstvo uzima kao loša stvar koja umanjuje moju poslovnu sposobnost, već je istinska tuga da država ćuti i žmuri na takav stav! Nije što se poslodavcima hoće, nego što im se može", kaže ova nezaposlena žena.

Poslastičarnica koja je odbila Aleksandru potvrdila je slučaj uz objašnjenje: "Ako mogu drugi, možemo i mi". Vlasnik poslastičarnice potom je, ipak, ponudio da zaposli ovu ženu ili "isplati kompenzaciju novinaru", kako slučaj ne bi završio u medijima.

Aleksandar Grujić, novosadski zaštitnik građana, kaže da mu se nekoliko sugrađanki obratilo ovim povodom, ali i da, pošto su u pitanju privatne, a ne društvene firme, "ova problematika ne spada u njegov delokrug".

"Očigledno je da reč o diskriminaciji i kršenju zakona, ali sam sa tim problemom više upoznat kroz neke slučajeve za koje lično znam, nego kroz prijave koje nam stižu, jer su one izuzetno retk", kaže Grujić i dodaje da nije retkost ni da se, u slučaju drugog stanja, radnici ne produži ugovor, kako bi se "nepodobna sklonila sa posla".

Ko vam čuva decu?   Deo novosadskih poslodavaca na razgovoru za posao od kandidata traži da popune i obrasce sa gomilom pitanja koja duboko zadiru u privatnost. Gazde, između ostalog, zanima i "ko vam čuva decu", "da li su vam živi roditelji", "koliko dugo ste u braku", "da li vam dete ide u privatno ili državno zabavište"...

"Nažalost, nama su ruke vezane, jer niko ne može naterati privatnog preduzetnika da produži ugovor", ističe Grujić, i dodaje da je za ovaj problem zadužena institucija poverenika za ravnopravnost polova.

Ovaj vid diskriminacije nije ni u ingerenciji inspekcije rada, jer se, kako kaže Ljiljana Stojšić, načelnica te službe, oni bave "problematikom od trenutka stupanja u radni odnos, do raskida ugovora".

"Upoznata sam sa ovim problemom, ali je on, nažalost, zakonski van naših ingerencija. Žene, naročito majke i trudnice, trpe diskriminaciju i u radnom odnosu, a mi se, koliko je u našoj moći, trudimo da to ispravimo i sprečimo", kaže Stojšićeva.