Svet na pragu nove ekonomske krize
Sve su glasniji pozivi finansijskim liderima najvećih svetskih privreda, koji se krajem ove radne nedelje sastaju radi odluke o preduzimanju odlučnijih mera za razrešenje krize, pri čemu pomoć ne bi bila u tolikom obimu kao paket od jednog biliona dolara iz marta 2009, ali ipak jednako značajna kad je reč o merama.
Glavni izazov je da se izbegne da državna dužnička kriza sa epicentrom u Grčkoj preraste u pravu bankarsku krizu, i to će biti centralna tema razgovora sastanka Grupe 20 najrazvijenijih svetskih privreda i onih sa brzim rastom u četvrtak i petak, 22. i 23. septembra, u Vašingtonu.
Takva kriza bi mogla da zahvati i druge prezadužene evropske države, što bi rezultiralo nekontrolisanim bankrotima i ponovo bacilo taj region i svet u celini u ekonomsku i finansijsku krizu, smatraju analitičari Rojtersa.
"Ušli smo u opasnu novu fazu krize. Da bismo iz nje isplovili, potreban nam je snažan politički vetar u čitavom svetu, liderstvo a ne balansiranje na ivici.". izjavila je izvršna direktorka Međunarodnog monetarnog fonda Kristin Lagard.
Političke prepreke rešenju krize su i dalje značajne, ali ako bar delove programa za rešenje krize odobre ministri finansija i guverneri centralnih banaka država G20, a njihove vlade nastave da ih primenjuju, stručnjaci ističu da bi turbulencije na tržištu trebalo da popuste.
Pogoršanje krize podstiču dva faktora: političko neslaganje unutar Evrope oko toga u kojoj meri treba podržati prezadužene članice evrozone, koje primenjuju oštre mere štednje, kao i ranjivost evropskog bankarskog sistema, posebno u Francuskoj, gde banke poseduju 671,6 milijardi evra vredne obveznice članica evrozone sa visokim javnim dugom.
Ta dva faktora podstiču jedan drugog i čine začarani krug, upozoravaju ekonomisti. Da bi se to prekinulo, preduzimaju se, između ostalog, sledeće mere: sve više centralnih banaka u svetu olabavljuju monetarnu politiku, evropski ministri finansija razmatraju povećanje obima 440 milijardi evra vrednog Evropskog fonda za finansijsku stabilnost, a vlade postižu napredak, iako spor, na sniženju budžetskog deficita.
Poslednji sastojak plana za rešenje krize čini politička rešenost za sprovođenje paketa mera.
"Alternativu čini politička paraliza, koju trenutno vidimo u mnogim zemljama i koja bi mogla da rezultira značajnim rizicima na duže staze. To predstavlja veliki razlog za zabrinutost", upozorio je stručnjak Esvar Prasad.