Biću prvi Ciganin u mantiji

Kažete da ste Ciganin, a ne Rom?

- Da se odmah razumemo ja jesam Ciganin, tako se predstavljam svima i u svakoj prilici, toga se ne stidim i uz moje ime, insistiram, treba da stoji da sam Ciganin. Ciganin je čovek koji ima svoju ličnost, a izraz Rom je, po meni, veštački, više politički i prilično neprirodan izraz.

Donekle ne razumem svoje sunarodnike koji bi poslednjih godina da budu Romi, a ne Cigani što smo vekovima bili. Ako bismo tražili neki kompromis između onih koji se stide i onih drugih koji su ponosni na svoje poreklo, onda neka bude Slobodan Spasojević, Ciganin romske nacionalnosti.

Otkud ideja da se bavite svešteničkim pozivom?
- Ni sam ne znam kako sam došao na ideju da se opredelim za poziv sveštenika, ali u tome sam imao veliku podršku od roditelja i mog paroha u Čačku, ali se to ne može reći za deo čačanskih sveštenika, ali samo deo, koji su, valjda, smatrali da Ciganin nije dostojan mantije.

Naravno, sve je to došlo do episkopa žičkog gospodina Hrizostoma koji mi je bez ikakve trunke sumnje dao blagoslov, ali uz uslov, onako očinski, da budem među najboljim đacima Teološke škole na Cetinju i ja sam taj uslov ispunio u potpunosti time što sam petogodišnje školovanje završio kao najbolji đak i najbolji među pevačima za crkvenom pevnicom što je, takođe, veoma bitno.

Imao si nameru da se odmah rukopoložiš za sveštenika?
- To sam mislio ja, ali ne i episkop Hrizostom koji mi je dao savet i blagoslov da upišem Teološki fakultet što sam i uradio i nadam se da ću ponovo opravdati njegovo poverenje. Koliko znam, biću prvi Ciganin koji će nositi mantiju pravoslavnog sveštenika.

Zapravo, možda ih ima još, ali se stide da kažu da su Cigani što ja ne mogu da razumem. Moji roditelji i ja ćemo, kao i do sada, nadničenjem pokušati da obezbedimo novac za školovanje, ne znam šta ću raditi za smeštaj, udžbenike... jer nemamo nikakvih primanja, ali se nadam da ćemo uspeti.

Da li si nekada imao problema zato što si Ciganin?
- Nisam imao nikakvih problema - ako zaboravim osnovnu školu gde su me prilično maltretirali zato što sam se izjašnjavao kao Ciganin i, naravno, nekoliko čačanskih sveštenika koji su bili protiv toga da upišem Teološku školu na Cetinju.

Kako je reagovala okolina na tvoje uspešno školovanje?
- Roditelji su beskrajno ponosni i spremni na sve napore da mi obezbede novac za školovanje i izdržavanje u Beogradu za vreme studija, u gradu me ljudi sreću, čestitaju mi i daju podršku, a romskoj deci sam postao uzor. Za sada sam prvi, ali se nadam da neću biti jedini Ciganin koji je krenuo ovim putem. Jer, ako smo pred Bogom i verom svi isti, onda i za nas Cigane mora biti mesta pod skutom Srpske pravoslavne crkve.

Pogrešna slika   - Veoma mi je krivo kada se u društvu slika o Ciganima poistovećuje sa slikom ciganske dece na kontejnerima čemu smo i mi Cigani dosta doprineli. Međutim, po meni, Cigani su podjednako vredan narod kome treba prilika da se iskaže i dokaže u svim oblastima života. Ja se svoje prilike čvrsto držim i sebe radi, ali i radi svih Cigana i nadam se da ću biti primer za decu Cigana ma gde živeli.