Zašto 3D slika uzrokuje glavobolje?
Prema podacima istraživanja, problemi nastaju kada oči pokušavaju da se usredsrede na sadržaje na ekranu dok istovremeno pokušavaju da se prilagode udaljenosti od slike.
"Kada gledamo 3D slike oči se moraju usredsrediti, to jest prilagoditi na udaljenost od ekrana jer je to mesto iz kojeg dolazi svetlo. U isto vreme oči moraju da se prilagođavaju udaljenosti od sadržaja na ekranu, a on se može nalaziti ispred ili iza ravni ekrana", objašnjava Martin Banks, profesor optometrije na Univerzitetu Berkli u Kaliforniji.
Kod 2D ekrana, površina ekrana i tačka fokusiranja očiju su isti. U 3D se mogu razlikovati, jer sadržaj može biti projektovan ispred ili iza ekrana.
Istraživanje je otkrilo da je na maloj udaljenosti, tri metra ili manje, sadržaj smešten "iza" ekrana (kao da gledalac posmatra kroz prozor), prijatniji za gledanje nego sadržaj smešten ispred. Kod povećanja udaljenosti obrnuta je situacija - kada gledamo filmove u bioskopu, sadržaj smešten ispred ravni ekrana je znatno lakši za gledanje nego sadržaj koji se prikazuje "iza".
To je zbog toga što televizori projektuju sliku tako da svetlo dopire iza ekrana, za razliku od velikih ekrana u bioskopima gde se slika projektuje ispred, odnosno na platno s projektora.
Na žalost proizvođača 3D ekrana i filmskih studija, postoje dokazi da 3D televizori manje umaraju ako se 3D prikazuje ispred. Drugim rečima to znači da se 3D sadržaj ne može dobro prebaciti s velikih bioskopskih ekrana na male ekrane u našim dnevnim sobama - barem ne bez promene dubine projektovane slike.
No, bez obzira na vrstu, 3D slika i dalje više umara oči od 2D slike i ta činjenica i dalje predstavlja problem za proizvođače 3D televizora.
"Neprijatnost povezana s gledanjem Stereo 3D je veliki problem koji može da ograniči korišćenje tehnologije, ali nadamo se da će naši rezultati podstaći još istraživanja u ovom području", rekao je Banks.