Delfini "govore" baš kao ljudi
"Rezultati otkrivaju da delfini zapravo ne zvižde kao što se dugo mislilo, već da se koriste vibracijama nazalnih šupljina koje su analogne našim glasnim žicama. Stručnjaci su ovo otkrili tek sada zato što njihovo pričanje podseća zviždanje", rekao je Piter Medsen iz Instituta za biologiju na Univerzitetu Arhus u Danskoj. Objasnio je da je termin "zviždanje" skovan 1949. u jednom radu objavljenom u časopisu "Science", posle čega je prihvaćen i zadržao se do danas.
Kako bi našli odgovor na ovu enigmu, Medsen i njegove kolege analizirali su digitalizirane zapise "pričanja" delfina. I došli su do saznanja da delfini umesto glasnih žica koriste tzv. fonične usne u nazalnim (nosnim) šupljinama.
"Pre nekih 40 miliona godina preci kitova živeli su na kopnu i za stvaranje glasova koristili su vokalne nabore u grlu", objasnio je Medsen.
"Tu sposobnost su izgubili tokom adaptacije na život u vodi, ali istovremeno su razvili umeće stvaranja zvukova u nosu koje funkcioniše na isti način."
Ova glasovna sposobnost delfina omogućuje stvaranje šireg spektra zvukova.
"Budući da se frekvencije menjaju promenama u protoku vazduha i napinjanjem vezivnog tkiva usana u nosu, delfini su sposobni da mnogo brže menjaju frekvencije. To znači da imaju znatno veće mogućnosti stvaranja mnogo šireg spektra zvukova, čime mogu da ubrzaju prenos informacija", rekao je Medsen.