Tito je voleo FK Partizan

Voleo je sport: Unuk Joška pored uspomene na dedu

Unuk doživotnog predsednika Jugoslavije Josipa Broza, njegov imenjak Josip - Joška, rado priča o velikom državniku, onako kako ga verovatno niko, osim njega i sestre Zlatice, ne pamti.

Posle razvoda roditelja, o njemu i sestri brinuo je deda. Živeli su u kući do njegove i kroz sve dečje nestašluke, tinejdžerske nedoumice, prve tuče i zaljubljivanja prošli su zajedno.

Deda Tito bio je tu kada su u školi nastali prvi problemi, zajedno su provodili raspuste, odlučivali o daljem školovanju, znao je da ga ukori posle prvih tuča, lumperajki i ludovanja automobilom i motorom po Beogradu...

Zato je Joška najbolji sagovornik i na temu Tito i sport, o čemu je pričao za beogradski magazin "Mozzart sport".
 

Da li vas je deda nagovarao da se bavite sportom, da nešto trenirate?
- Nije me baš nagovarao, ali me stalno savetovao da treba da se bavimo nekim sportom, i sestra i ja, nije važno kojim. Oboje smo krenuli na plivanje, ona je pride trenirala i skokove u vodu. Kasnije sam se nakratko oprobao u boksu, a potom i u karateu.

Ozbiljno sam plivao još kao dečak, u Partizanu. Treninzi su bili na Tašu, a vodio nas je pokojni Slavko Njegovan, koji je podigao 90 odsto kvalitetnih vaterpolista tog vremena. Dobro sam krenuo, ali me mladost odvukla na drugu stranu - priseća se Joška Broz.
 

Da li je deda bio nekada na takmičenju ili na treningu?
- Ne, nije on imao vremena, a i to naše treniranje nije bilo takmičarskog tipa. Dugački treninzi, a ja mlad, hteo sam da imam više vremena za sebe... Rekoh, potom sam trenirao boks, takođe u Partizanu, kod Pavla Šovljanskog, onda karate.
 

Jeste li išli s dedom na neke utakmice?
- Ne, on je sport obično pratio preko novina i televizije.
 

Za koga je navijao?
- Za Partizan, iako su svi tvrdili da navija za Hajduk ili Dinamo. Rekao je to 1979. godine. Bili smo na Tari, u isto vreme kada su i fudbaleri Partizana imali pripreme.

U rukovodstvu su bile većinom moje kolege iz SUP-a, pa su me nagovorili da organizujem "slučajni" susret. Dogovor je bio da naredno jutro treniraju na livadi iza hotela Omorika. Kada smo ujutru krenuli u šetnju, kažem ja dedi da krenemo tuda. Pripremili su poklone, priveske, značke, plaketu. Tada je deda i rekao: "Svi govore da navijam za Hajduk, a ja sam oduvek navijao za Partizan."

Da li vam je pričao o sportu u njegovoj mladosti?
- Kao dete se igrao krpenjačom na livadi u Zagorju, ali ništa dalje od toga.
 

Razočarao se u fudbal: Tito sa unukom Josipom Joškom Brozom

Da li vas je otac Žarko vodio na Partizanove utakmice?
- Nije, mada je stanovao odmah do stadiona. Nije voleo gužve... Išao sam s društvom na neke važnije utakmice.
 

Koju pamtite?
- Više sam odlazio radi kasnijeg druženja u restoranu, nego zbog samog fudbala. Sećam se da je jednom engleski ambasador sedeo blizu mene na utakmici, pušio je na lulu, smrdelo je na duvan svuda naokolo... Nisam izdržao, otišao sam na poluvremenu.
 

Ko su vama, kao dečaku, bili fudbalski uzori?
- Navijao sam za Partizan, ali nisam bio neki vatreni navijač. Volju za navijanjem potpuno sam izgubio kada sam se uverio u razne nameštaljke.

Kako ste se uverili?
- Negde, krajem 70-ih išao sam u Osijek da, nedaleko odatle, na granici, s prijateljem sačekam njegovu majku koja se vraćala iz Nemačke. Pozovem načelnika njihovog SUP-a i dogovorimo se da se nađemo u osječkom hotelu Rojal. Kad tamo, sedi kompletno rukovodstvo svih timova u državi, svi treneri i sudije.

Slušam priču: "Ti ćeš ovome dati ovo, a onome ono." Ako se dobro sećam, trebalo je da OFK Beograd i još neko ostanu u ligi, pa su se dogovarali kad ko treba da da gol i koji rezultat treba da bude. Rekoh im: "Ja više uopšte ne treba da navijam, bolje da dolazim ovde, kod vas i popunjavam sportsku prognozu, bar ću pare da zaradim."

antrfile