Zabolela ga istina o Srebrenici
Zbog Bećirovićevog diplomatskog skandala, Vesterbergu su zajedno pisali predsedavajući Doma naroda Ognjen Tadić i zamenik predsedavajućeg Predstavničkog doma Milorad Živković, koji su prvom čoveku švedskog parlamenta pojasnili da se parlament BiH ne bavi slobodom javne reči i novinarstva u drugim zemljama.
Tadić i Živković su u pismu su informisali Vesterberga da Parlament BiH nije raspravljalo o dokumentarnom filmu "Srebrenica, izdani grad", navodeći da se obraćaju zbog situacije koja je za švedske parlamentarce neobična, ali u BiH, nažalost, ne tako retka.
Tadić i Živković ističu da Parlamentarna skupština BiH nikada nije vodila raspravu o tom filmu, niti utvrđivala bilo kakve stavove u vezi s njegovim sadržajem i eventualnim porukama koje nosi, pa tako ni one koje u pismu navodi Bećirović.
"Posebno nam je neugodno što, zbog postupka Bećirovića, moramo da Vam se obratimo ovim putem i uveravamo da u političkoj kulturi ni našeg, kao ni vašeg parlamenta, nije uobičajen postupak kakav je učinio predsedavajući Predstavničkog doma Parlamenta BiH", naglasili su Tadić i Živković.
U pismu se ukazuje da sama činjenica da parlamentarac jedne države, koristeći obeležja i ime svoje zemlje, upućuje pismo kakvo je dobio Vesterberg, može da proizvede osećaj neugodnosti.
"Ipak Vas uveravamo da većina parlamentaraca u ovoj zemlji radi u skladu sa standardima demokratskog života i ne daje sebi za pravo da se bavi pitanjima slobode javne reči i novinarstva u drugim zemljama", objasnili su Tadić i Živković.
Bećirović je ranije u pismu Vesterbergu izrazio zaprepašćenje činjenicom da je Švedska državna televizija emitovala dokumentarni film u kojem se, kako tvrdi, "negiraju međunarodno utvrđene činjenice u BiH za vreme ratnih zbivanja". On je napisao da je uznemiren neistinama iznesenim o ratnim dešavanjima u BiH u dokumentarnom filmu, kao i najavom novih priloga na STV-u koji, kako smatra, "minimiziju genocid počinjen nad Bošnjacima u Srebrenici".
Bećirović je podsetio švedskog kolegu i na Rezoluciju o Srebrenici, koju je usvojio Evropski parlament 15. januara 2010. godine. Ovaj film izazvao je žestoka i negativna
reagovanja bošnjačko-muslimanske dijaspore, ali i njenih diplomatskih političkih krugova, a najviše bure izazvale su reči Hakije Meholjića, ratnog komandira policije u Srebrenici, koji je, između ostalog, preneo sadržaj razgovora o sudbini Srebrenice koji je s delegacijom iz tog grada imao kod muslimanskog lidera Alije Izetbegovića.
U tom razgovoru, Izetbegović je delegaciji Srebreničana preneo "ponudu" američkog predsednika Bila Klintona da "četnici uđu u Srebrenicu i pobiju pet hilada ljudi, nakon čega bi usledilo NATO bombardovanje RS".