Otkriven delić istine o Kenediju i Vijetnamu
Prema njenim rečima, Džon Kenedi i njegov brat, tadašnji glavni državni tužilac Robert Kenedi, razmatrali su čak načine za sprečevanje Džonsona da u Demokratskoj partiji SAD osvoji nominaciju za predsedničku kandidaturu.
Knjiga "Jacqueline Kennedy: Historic Conversations on Life with John F. Kennedy" sadrži niz intervjua koji je bivša prva dama SAD dala istoričaru i nekadašnjem Kenedijevom savetniku Arturu Šlezindžeru Junioru ubrzo posle ubistva njenog muža, 22. novembra 1963. godine.
Šlezindžer je intervjuisao Kenedijevu u sedam navrata, i tom prilikom ona je govorila o raznim temama, pored ostalog o čitalačkim navikama Džona Kenedija i propaloj invaziji u zalivu Svinja na Kubi.
Knjigu će 14. septembra objaviti njujorška izdavačka kuća Hiperion buks na 50. godišnjicu završetka prve Kenedijeve godine u Beloj kući, a agencija AP došla je do primerka unapred.
Džej-Ef-Kej je 1960. godine, kada se kandidovao za predsednika, izabrao Džonsona, teksaškog senatora i svog bivšeg političkog rivala, za budućeg potpredsednika, ali je Žaklina Kenedi kasnije ispričala Šlezingeru da se on često grozio ideje da Džonson jednog dana postane predsednik.
"Džon mi je to rekao nekom prilikom. Kazao je: 'O bože, možeš li uopšte da zamisliš šta bi se desilo s ovom zemljom ako bi Lindon postao predsednik?' A Bobi (Robert Kenedi) mi je rekao da je imao neke razgovore sa njim... da se nešto učini kako bi 1968. godine neko drugi bio nominovan", prisećala se Žaklina Kenedi u intervjuu.
Lindon Džonson je položio predsedničku zakletvu nakon Kenedijevog ubistva, a 1964. godine je izabran za predsednika na izborima. Na sledećim izborima nije želeo da se kandiduje za drugi mandat.
Žaklina Kenedi je takođe ukazala da je njen muž bio vrlo skeptičan u pogledu mogućnosti da SAD pobede u Vijetnamu - na centralnom bojnom polju tokom Hladnog rata. To je istovremeno bio konflikt koji je Džonsona koštao daljeg boravka na predsedničkoj funkciji.
Prema njenim rečima, Kenedi je do te mere sumnjao u uspeh u Vijetnamu da je za američkog ambasadora u toj zemlji imenovao Henrija Kabota Lodža, republikanca kojeg je 1952. godine pobedio u trci za senatorsko mesto u državi Masačušets.
"Mislim da je to uradio verovatno zato što je to smatrao briljantnom idejom, jer Vijetnam je ionako bio beznadežan, pa onda tamo staviš republikanca", izjavila je Žaklina Kenedi.
Bivša prva dama SAD sa skepsom je gledala na borca za ljudska prava Martina Lutera Kinga. Smatrala ga je "prepredenim" i "lažnim" nakon što je čula da je FBI snimio njegovu preljubničku aferu u nekoj hotelskoj sobi, ali joj je Džon Kenedi - čije ljubavne afere tada nisu bile poznate - poručio da ne bude laka na osudama.
Žaklina Kenedi je tvrdila da se King izrugivao pogrebu njenog mužu, kao i kardinalu Ričardu Kašingu koji je tom prilikom držao misu.
Kenedijevo ubistvo jedva da se spominje u knjizi. Njegova ćerka Karolina Kenedi je ukazala u predgovoru da je njena majka, koja je preminula 1994. godine, o tome naširoko razgovarala sa istoričarom Vilijamom Mančesterom, ali je kasnije izdejstvovala preko suda da najveći deo tog materijala ne bude objavljen pre 2067. godine.
Mančesterova knjiga o Kenediju "Predsednikova smrt" objavljena je 1967. godine.