"Hrvati profitirali od ubistva Đinđića"

Ubijeni premijer Srbije: Zoran Đinđić

Naime, evropski komesar za spoljnu politiku Kris Paten prilikom posete Zagrebu 13. marta 2003. godine, prema depeši iz američke ambasade u hrvatskoj prestonici, preneo je tadašnjim hrvatskim vlastima da njihova aplikacija za članstvo u EU "neće biti ometana oživljavanjem nestabilnosti u susednoj Srbiji“.

"U stvari, njemu je bilo jasno da će Đinđićevo ubistvo poboljšati izglede hrvatske aplikacije, bez obzira na loše ili dobre podatke hrvatske vlade o usklađenosti s evropskim političkim uslovima, zato što EU Hrvatsku vidi, i želi da tako i ostane, kao zemlju relativne stabilnosti u regionu. Samo veliki problem s Hagom bi poremetio taj kolosek", piše u depeši sačinjenoj dan nakon ubistva Đinđića.

Paten se tada sastao s hrvatskim predsednikom Stjepanom Mesićem, premijerom Ivicom Račanom i ključnim parlamentarcima, ali su sastanci bili kratki zbog Đinđićevog ubistva i Paten je trebalo da ode u Beograd.

"Paten je bio zabrinut da je pritisak međunarodne zajednice na Srbiju zbog Haškog tribunala bio surov i da je doprineo ubistvu", stoji u ovom dokumentu.

Prema depeši iz američke ambasade u Hrvatskoj, koja je napisana 1. aprila 2003. godine prilikom posete generalnog sekretara NATO lorda Džordža Robertsona Zagrebu, hrvatski premijer Ivica Račan savetovan je da spreči diskusiju o bekstvu haškog optuženika Gotovine izjavom da "u osvit Đinđićevog ubistva Hrvatska smatra da je vreme da krene protiv ljudi umešanih u ratne zločine u Jugoslaviji i RS".

"Robertsonova poruka o saradnji s Hagom bila je samo izraz ‘razumevanja’“, piše u depeši, gde se dodaje da su Amerikanci „razočarani što je Robertson možda ostavio hrvatsku vladu u utisku da će ubistvo Đinđića možda ohrabriti međunarodnu zajednicu da olabavi pritisak za reforme“.