Kakav nas seks može gurnuti u pakao?
Uverenja puritanaca
Puritanstvo je dobilo naziv po prvim doseljenicima u Americi, koji su emigrirali iz Evrope zbog svojih uverenja. Svoju teritoriju su napustili jer su im se tamo podsmevali i ugnjetavali ih, a radilo se o konzervativnim hrišćanima.
Seks iz zadovoljstva je greh
Puritanci veruju da je čovek rodjen grešan i da u životu mora da se trudi da zasluži da ode u raj. Uprkos ritualima kao što je krštenje niko ne može da pobegne od ljudske grešnosti. Seksualni odnosi su grešan čin i seksualnost mora da ima samo jednu svrhu: začeće deteta. Seks iz zadovoljstva osuđen je kao vrlo kao grešna radnja. Upravo zbog takvog uverenja gotovo 99 odsto svih seksualnih postupaka čoveka, bez obzira na seksualnnu orijentaciju, za puritance je potpuno neprihvatljivo. Svako ko se ne slaže s njihovim porukama i načelima, osuđen je da gori u paklu i njegova duša je izgubljena. Njihovi glavni neprijatelji su ljudi koji podržavaju slobodno odlučivanje o abortusu, homoseksualci i svi, koji na seksualne odnose gledaju kao na telesno zadovoljstvo. Gejevi, lezbijke, biseksualci i transsrodne osobe za njih su grešnici koji nisu vredni ljubavi.
Homoseksualna deca u puritanskim porodicama
Odnos puritanskih roditelja prema svojoj homoseksualnoj deci obično je sve samo ne pun ljubavi i razumevanja. Sinovi koji umiru od AIDS-a, često se susreću s odbijanjem i hladnoćom svojih puritanskih roditelja, koji ih u ime vere snažno osuđuju. Posledice odnosa puritanskih roditelja prema njihovoj homoseksualnoj deci pokazuju se u njihovom odnosu prema seksualnosti i u seksualnom ponašanju.
Često dolazi do straha od spolnosti ili do osuđivanja seksualnih ponašanja drugih zajedno s usađenim uvjerenjem da društvo ima dobre razloge za kažnjavanje takvih ljudi. Homoseksualci, koji se duboko u sebi drže puritanskih učenja, obično izbegavaju seks u celini ili samo neke njegove varijante, jer najverovatnije pate zbog osećaja krivice, depresije i seksualnih problema što ih prate unutrašnji konflikti, nedoumice, stid i osećaj bezvrednosti.
A šta je s oralnim seksom?
Puritanci su takođe uvereni da je jedan oblik seksualnog ponašanja prihvatljiviji od drugog, iako ni jedan od njih ne uzrokuje nikakvu psihičku ili fizičku štetu. Oralni, fetišistički i analni seks u okviru puritanskog razmišljanja spadaju u isti koš i smatra se kako su svi navedeni oblici nezdravi.