Otkrijte tajnu piva i njegovih mehurića

Pivo je zapravo tečni hleb – brižljivo obrađen sok žitarica. Za njegovo stvaranje potrebni su i umeće i znanje. Prvi su ga u čast svojih bogova proizvodili i pili Sumeri. Kasnije se ono odomaćilo i postalo omiljeni napitak u mnogim drugim zemljama, uglavnom na severu Evrope.

Zašto je pena bela, kad je vino tamno?

Dakle, zašto je njegova pena bela kad je ono tamnocrveno, gotovo crno? Pre svega, treba znati da je svetlost koja do predmeta stiže sa Sunca bele boje – ona se sastoji od celog spektra frekvencija elektromagnetnih talasa koje određuju boju. Deo tih frekvencija materijali upijaju, a deo reflektuju. Osim toga, neke materije takođe zrače svetlost na svojim specifičnim talasnim dužinama. Sve to određuje boju predmeta koji gledamo. Pena piva sastoji se od hiljada malenih mehurića koji uglavnom podjednako reflektuju sve talasne dužine pa je njihova boja bela.

Zašto mehurići "šapuću"?

Dugo vremena vodila se rasprava o pitanju kreću li se mehurići u Ginisu prema dole ili prema gore. Odgovor je - u oba smera. Naravno, bilo bi logično očekivati da putuju isključivo prema površini jer su ispunjeni gasom i stoga su lakši od samog piva. Međutim, ovim kretanjem upravlja mehanika fluida, a u čaši piva ona stvara složene struje i talase. Među njima najvažnija je cirkulacija, odnosno kruženje tečnosti. U središtu čaše mehurići se dižu prema površini. Kada stignu gore, kreću se u stranu prema rubovima čaše. Tim svojim uzdizanjem i širenjem oni povlače i tečnost koja se potom niz ivice čaše vraća prema dnu i za sobom vuče mehuriće. Stoga se u čaši podjednako mogu videti mehurići koji putuju gore, kao i oni koji putuju dole.

U ovakvim eksperimentima najčešće se koristi Ginis zato što su njegovi mehurići uglavnom ispunjeni azotom, a ne ugljendioksidom. Difuzija azota prilično se razlikuje od difuzije ugljendioksida  i jako utiče na lepotu pene, baš kao i sastav samog piva.

Šta je, u stvari, pena u pivu?

Konačno, šta je pena - gas, tečnost ili čvrsta materija? Irski fizičar kaže da je ona sastavljena od materije u sva tri stanja, dakle da je i gas i tečnost i čvrsta materija.

Zanimljivo je takođe da su naučnici tek nedavno otkrili kakve oblike poprimaju mehurići kako bi najefikasnije ispunili prostor u kojem su gusto stisnuti jedni uz druge. Mehurići se zapravo oblikuju u dva neznatno različita tela koja se najekonomičnije slažu u trodimenzionalnom prostoru. Ovi oblici koriste se i u gradnji jednog paviljona za Olimpijske igre.