Nezaposlenost u SAD gora od zvanične statistike
Kada se narudžbine kompanija povećaju, poslodavci će radije produžiti smene onima koji već rade skraćeno radno vreme, nego što će zapošljavati nove radnike.
Neki proračuni govore da, ukoliko bi poslodavci koji su posle recesije smanjivali radno vreme, obnovili raniji obim poslovanja, to je dovoljno radnih sati za 950.000 radnih mesta sa punim radnim vremenom. A ne bi morali da zaposle nijednog novog radnika.
Pored toga, u konkurenciji za radna mesta je i oko 2,6 miliona Amerikanaca koji su u vreme ekonomske krize jednostavno prestali da traže posao, pa se i ne ubrajaju u statistiku.
Kada se situacija promeni, i oni će se uvrstiti u nezaposlene, pa će se stopa nezaposlenosti povećati. Situacija je sada takva da bi za spuštanje stope nezaposlenosti u SAD na istorijsku normu od oko pet-šest odsto, mogle biti potrebe godine.
Kongresna kancelarija za budžet je procenila da će ta stopa biti iznad osam odsto do 2014. godine, a Bela kuća predviđa da će i iduće godine ostati na oko devet odsto. Svi zajedno - 14 miliona zvanično nezaposlenih, sa onima koji rade skraćeno radno vreme i onima koji su prestali da traže posao - predstavljaju 16,2 odsto radno sposobnog stanovništva.
U zdravoj ekonomiji, ta stopa bila bi ispod 10 odsto, ali od kako je zvanično završena poslednja recesija pre dve i po godine, ta stopa u SAD je 15 i više odsto. Neke grupe su u tom broju nesrazmerno predstavljene: puno radno vreme nema više od 26 odsto crnaca, skoro 22 odsto Latinoamerikanaca, ali manje od 15 odsto belaca. Tu, takođe, spade više žena nego muškaraca.
Za svako novo radno mesto u SAD u proseku konkuriše 4,5 nezaposlenih. U zdravoj privredi, taj prosek je oko dva.