Kusta gradi "Rusko selo" nad Sarajevom
"Ljudi koji su posle rata u Sarajevu seli u fotelje, slabo su radili na multikulturalizmu mog grada. Ortodoksno, Rusko selo će obogatiti sarajevsku okolinu, a biće izgrađeno na najlepšem mestu gde se žičarom, iz grada, nekada stizalo na Trebević. Razgovaramo i o mogućnosti da se trasa žičare, duge 1.700 metara, obnovi. Za ovaj posao imamo finansije jer je važno da Sarajlije lakše stignu do nas. Uveren sam da će novi utopijski grad zablisati iznad Sarajeva, na 1.600 metara nadmorske visine! Gradnja počinje na proleće", kaže Kusturica.
"Na tri i po hektara nad Sarajevom će se naći rekonstruisano rusko selo s kraja 19. veka. Ono će biti replika mesta u kakvim su se sakupljali slikari. Idejno rešenje je završeno, otkup zemljišta je u toku, uslediće izrada glavnog projekta. Ima tu i državnog zemljišta, ali je saradnja sa vlastima u istočnom Sarajevu odlična, zato neće biti problema da se ideja realizuje. Reč je o partnerstvu dve firme: jedna je moja, sa 51 odsto učešća u ovom poslu, druga pripada bivšem ruskom generalu Alanu Glazovu, čoveku koji se danas uspešno bavi biznisom u Moskvi", kaže proslavljeni reditelj.
On kaže da mu je Glazov nedavno predložio da zajedno izgrade naselje na Kavkazu, slično Drvengradu. Lako je dogovoreno da se u zavičaju ruskog biznismena ideja realizuje. Kusturica je ponudu prihvatio, "uz klauzulu" da se i na Trebeviću gradi Rusko selo.
Svojevremeno, Kusturica je rekao javno da se u Sarajevo neće vratiti. Stvarnost ga samo donekle demantuje: njegova rodna Gorica ne vidi se sa Trebevića, "okrenuta" je prema koševskom brdu.
"Nema to veze! Nekim stvarima je mesto u srcu. Tamo su najsigurnije. Vraćam se, dakle, ne baš u Sarajevo, već na mesto sa idealnim pogledom na grad", govori Kusturica. "Reč je o sledećem: ideja o multikulturalizmu traži sagovornike na najmanje dve strane. Važno je da smo blizu i da zajedno osvajamo novu slobodu".
"Ja sam sav posvećen komšijskom načinu života", odgovara Kusturica na pitanje šta očekuje od susreta sa dosadašnjim komšijama. "Možda neću baš vikati: gde ste susedi, dugo se nismo videli... Jednostavno, nacionalne konfrontacije još postoje, one su emocionalne prirode, a kada se stanje 'na terenu' jasnije sagleda, mora se tumačiti i racionalno", ističe reditelj. "Pored toga, sve što gradim postaje korporacija. Želja mi je da sa Drvengradom, Andrićgradom i Ruskim selom ne stanem. Želim da do kraja života izgradim još jedan grad, negde u Hercegovini, ali o tome nekom drugom prilikom..."
Nije teško predvideti da će u Sarajevu biti onih koji će u izgradnji Ruskog sela videti "zaveru". Pitaće javno: "gde je Kusturica bio tokom rata"... Drugi će se, opet, čuditi što je reditelj, počasni građanin dvadesetak svetskih gradova, namerno "zaboravljen" u Sarajevu.
"Rat sam proveo praveći filmove. To je daleko delotvornije, nego da sam u skladu sa svojim temperamentom birao ratnu stranu. Izbegao sam strahotu stradanja jednog grada. Međutim, nije samo tadašnje rukovodstvo SDS zatvorilo Sarajevo. Krivi su i neki od onih unutra. Da sam u tom trenutku bio 'rukovodilac' Sarajeva, možda se ne bih predao, ali jedno je sigurno: u rat ne bih ulazio", govori Kusturica.
"Da se nasilje zaustavi, apelovao sam i 24. aprila 1992. godine, 'gađao' sam savest svetskih moćnika autorskim tekstom 'Evropo, moj grad gori', u francuskom listu 'Le Monde'. Od početka sam bio protiv rata. Sada blisko sarađujem sa predsednikom Miloradom Dodikom, koji se zalaže za početak mira, a svoje stavove u Miloševićevo vreme, zamalo je platio glavom. Ko hoće da zna, setiće se: savest Evrope nije 'prošla', Kutiljerov plan je odbijen".