Da nema takvih žena, ne bi bilo na Kosovu Srba
Nije bilo svađe ni kada je 12-članoj porodici Stanojković stiglo 300 australijskih dolara. Milan i Dragan iz Liverpula, predgrađa Sidneja, donaciju su adresirali na majku Ljiljanu koja već godinu dana neguje muža Radovana od zadobijenih povreda u saobraćajnoj nesreći, hrani i oblači desotoro ćerki i sinova.
- Novac je poslat baš kako treba, meni na ruke. Milan i Dragan kao da su bili kod nas i videli da se i u 30 kvadrata život može organizovati za tako veliku porodicu da se svaki red zna.
Usred noći da me probudiš reći ću šta treba najstarijoj Ankici kojoj je 19 godina, 18-godišnjoj Zorici, 17-godišnjem Jovici, 12-godišnjem Nenadu, 11-godišnjem Andreju, 10-godišnjoj Andrijani, devetogodišnjoj Nataliji, šestogodišnjem Darku, petogodišnjem Jugbogdanu i ovoj bebici, dvogodišnjoj Anđeliji - rekla je Ljiljana Stanojković, koja je za mnoge čitaoce postala simbol srpske majke zahvaljujući čijoj dovitljosti je porodica opstala i narod spasen uprkos svim bunama, ratovima i vojskama koje su marširale Kosmetom u proteklim vekovima.
Uvek ima načina
Put Štrpca krenula su tri paketa iz beogradskog Dopisništva "Vesti" gde će ih dočekati majka Ljiljana sa sinom Jovicom, kako kaže, svojom desnom rukom od kada joj je muž u postelji. U jednom je odeća za roditelje, sestre izrasle u devojke i brata mladića. Stvari u drugoj kutiji namenjene su školarcima i onima koji će za godinu-dve zauzeti svoje mesto u školskoj klupi, a za dvogodišnju Anđeliju, koja se najčešće presvlači, najviše je majica, dukseva, pantalonica i haljinica. Sve ovo darovi su zaposlenih u "Vestima" u Frankfurtu i Beogradu, ali i Ksenije Naumović iz Ciriha.
|
Do objavljivanja priče o ovoj mnogoljudnoj porodici, deca su, po Ljiljaninom priznanju, bila češće gladna nego sita, nosila odeću i obuću nasleđenu od starije braće i sestara, već istrošenu i kad je u kuću uneta. Ni tada nije bila nova nego dobijena u nekoj od retkih humanitarnih pošiljki koje stignu i do Štrpca.
Iz Ahena radost za najmlađe
Među poslednjim pošiljkama stiglim na kućnu adresu porodice Stanojković, dar je Branke Čolić Šulc iz Ahena, koju ubrajamo u prve graditelje Humanitarnog mosta. Kao što je nekada sa suzama u očima, ali osmehom ohrabrenja na usnama posećivala ranjenike u beogradskim bolnicama i donosila im spasonosne antibiotike, kolica i druga pomagala obezbeđivala invalidima, a novac slala onima do kojih nije stizala, tako je sada sa mnogo topline birala igračke za male Stanojkoviće.
|
- Da mi nije Radovan u krevetu, rekla bih da živim kao grofica od kako nas pomažu čitaoci "Vesti". Svakog meseca stiže nam 200 franaka iz Švajcarske od divne žene koja traži da bude anonimna, a zaslužila je da joj se nasred sela spomenik podigne jer je spasla gladi i bolesti desetotoro dece! Isto to bih rekla i da nisu moja u pitanju, nego komšijska ili bilo čija.
Pare koje pošalju razvučem na ceo mesec. Pridodam nekad 20, nekad 50 evra ili dolara, jer svakog meseca kane neka para ili paket.
Da smo morali da čekamo socijalnu pomoć, pitanje je koliko bi nas danas bilo. Radovan bi teško preživeo, jer i pored nege koje mu pružam i svih mogućih pregleda na koje ga vodim i najviše nenajavljenih donacija potrošim, nikako da krene nabolje.
Ne žalim pare, ulagaću i dalje u preglede i lekove. I tako bolestan, potreban nam je. Meni je lakše da pokucam na sva vrata tražeći ostvarivanje nekog prava kad znam da mi je čovek za leđima, a muška glava u kući deci je veći autoritet i od najstrože majke - nastavlja Ljiljana Stanojković i dodaje da će do kraja Gospojinskog posta paliti sveće i moliti se za zdravlje svih Milana, Dragana, Zorana, Dragica, Radmila, Rajki, Branki... svih znanih i neznanih dobrotvora njene porodice.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na e-mail adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta telefonom na br.: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924. |