Ispovest oca Srbina uhapšenog u Tripoliju
- U Libiju je otišao 12. avgusta. Čim je stigao javio nam se da je dobro, a onda smo se čuli i sedam dana kasnije i u tom razgovoru nam je objasnio da ništa ne brinemo.
Međutim, posle se više nije javljao, a i telefonske veze sa Libijom su bile otežane, tako da o njemu ništa nismo ni znali ni čuli, sve dok nas novinari nisu pozvali i rekli mi da je zarobljen kao srpski snajperista.
Nije moj Milorad bio snajperista, već mladić koji je krenuo u Libiju trbuhom za kruhom, da bi zaradio neku crkavicu. U Loznici nema posla, a tamo mu je obećana lepa zarada.
Ovo mu je bio i prvi izlazak iz zemlje i planirao je da od tih para započne ovde neki biznis, a zatim i da se oženi. Ne vole devojke sirotane - priča uzbuđeno njegov otac Milan.
Kršeći ruke, Miloradova majka Stana ponavlja da njen sin nikada nikome ništa nažao nije uradio i da veruje da će uskoro biti oslobođen.
- Molim našu državu da mi pomogne i spase mi sina jedinca. Molim se svake noći nad ikonom da sve prođe kako treba - kaže ova nesrećna majka ne uspevajući da sakrije suze.
Fantomska firma
Najviše brine činjenica da su petorica Srba otišla u Libiju preko fantomske srpsko-libijske kompanije "Zazura". Ova firma ne samo što ne postoji u privrednom registru, već o njoj ništa ne znaju ni u Privrednoj komori Srbije.
|