Angela Merkel - čelična protina kći

Angela ne haje što Grci njene fotografije spaljuju jer im je u lice rekla da nemački poreski obveznici neće da spasavaju obesne trošadžije, niti da srpskom predsedniku zvekne istinu u lice - da je Srbija magarac kojem više ne treba ni šargarepa.

Angela Dorotea Kasner rođena je u Hamburgu 1954. godine, kao ćerka protestantskog paroha Horsta Kasnera i Herlind Kasner, učiteljice engleskog, latinskog i italijanskog jezika, inače poreklom Poljakinje.

Ubrzo se par seli u Istočnu Nemačku, u grad Templin. Angela je imala problema da se kao ćerka sveštenika navikne na život u ateističkoj državi. Ipak, uspela je da bude odličan đak, s izuzetkom fizičkog vaspitanja, kako sama kaže.

Iza gvozdene zavese, u političkom sistemu od koga je valjda tvrđi u istočnom bloku bio samo onaj u Rumuniji, u zemlji svemoćne obaveštajne službe Štazi sa stotinama hiljada potkazivača, tajnih kamera i mikrofona, naučila je kako da se bori više slušajući nego govoreći. Otac, iako luteranski sveštenik, imao je napismeno od Štazija da je "progresivni element" što mu je davalo dozvolu da putuje preko gvozdene zavese. To je bila vrhunska privilegija.

Oduvek su joj ležale prirodne nauke, pa upisuje fiziku na Univerzitetu u Lajpcigu 1973. Tada upoznaje kolegu Urliha Merkela za kojeg se udaje na završnoj godini fakulteta. Međutim, ljubav im nije cvetala i par se razveo pet godina kasnije. Angela je još onda donela odluku da ne menja prezime. Vreme studija Merkelova će pamtiti i po prvoj političkoj aktivnosti. Još kao brucoškinja postala je član Slobodne nemačke omladine, ogranka istočnonemačkih komunista.

Ljuljanje i konačno rušenje istočnog bloka Angela Merkel dočekala je u Berlinu (istočnom) gde je do 1990. radila na Institutu za fizičku hemiju. Turbulentna vremena koristila je da se lično usavrši, ne gurajući se previše u politiku, pa tako i doktorira 1986, a bivši mentor Joakim Sauer joj postaje suprug.

Angela je u taj brak, između ostalog, unela prezime bivšeg muža, a diskretni Joakim dvojicu sinova iz prethodnog braka. Zajedničke dece nemaju. Žive u Berlinu i slobodno vreme provode na selu, gde Angela obožava da peče kolače, podeli ih komšijama i pomalo razgovara s običnim svetom.

Uvek ju je krasila opreznost u povlačenju poteza. Angela nije postala disident ni kad se DDR već tako zaljuljao da je bilo samo pitanje vremena kad će pasti, već je uredno sačekala da njeni zemljaci projure kroz Berlinski zid, pa se tek mesec dana kasnije učlanila u Hrišćansku demokratsku uniju, partiju koja joj je oduvek ležala, ako ni zbog čega drugog, a ono zbog roditeljskog vaspitanja.

Nije prošlo mnogo vremena, a kancelar ujedinitelj Helmut Kol je tražio nekog s bivšeg komunističkog istoka ko bi ušao u partijsko rukovodstvo, čime bi se simobolizovalo nemačko ujedinjenje. Angela je bila prvi pik na listi. Ne samo da je napredovala munjevito, već je i postala lična kancelarova miljenica. Prolazile su godine i skandal s finansiranjem demohrišćana primorao je Kola da odstupi.

Palicu je preuzela Angela koja je 2000. uspela da počisti stari kadar, da bi pet godina kasnije uspela da ubedi većinu Nemaca da će biti bolja kancelarka od socijaldemokrate Gerharda Šredera.

Svi se slažu da je ona najmoćnija žena sveta, ali niko ne uspeva da ponudi odgovor kako joj je to uspelo s tako malo aduta. Niti je bogata industrijalka, nije čak ni iz bivše zapadne Nemačke. Nije ni partijski starosedelac, a ne ume ni da šarmira medije. Nije kontroverzna, ni teatralna. Pošteno, nije baš ni da bi se muškarci za njom osvrtali na ulici. Ali, ona je imala izražen instinkt za moć i vlast.

Na unutrašnjem planu sada joj ne cvetaju ruže. Njeni demohrišćani uživaju podršku samo 36 odsto birača, grupa poslanika joj se pobunila zbog proevropske politike pomaganja posrnulim članicama Unije, socijaldemokrati joj ozbiljno duvaju za vrat. Ipak, svako ko prerano otpiše Merkelovu, mogao bi da se preračuna.

Nezaposlenost je relativno mala, automobilska industrija je opstala, izvoz je veliki, a banke stabilne. Deficit budžeta pod kontrolom. Zasad, Angela čeličnim stiskom drži volan Evropske unije. I srpski vrat.