''Nikada nećemo sami zatvoriti vrata EU''
"Tražimo da ono što su bili uslovi za druge zemlje budu uslovi i za nas. Nemamo ništa protiv toga da se strogo kontroliše ispunjavanje svih tih uslova, ali ne želimo da nas stavljaju u diskriminisan položaj ili u situaciju da žrtvujemo svoje bitne državne interese. Nikada nećemo sami zatvoriti vrata Evropske unije, jer bi to bilo potpuno pogrešno i štetno za Srbiju", rekao je Visković u intervjuu za današnji "Pres".
Visković je ocenio da je stav većine zemalja EU da Srbija ne može, zajedno sa drugim državama Zapadnog Balkana, da ostane "crna rupa".
"Srbija je okružena zemljama EU i trenutno je, zajedno s drugim državama Zapadnog Balkana, ''crna rupa'', ali je svakom jasno da to ne možemo da ostanemo. To je stav većine zemalja EU, ali pojedine njene članice, kao Nemačka, smatraju da mogu da nam postavljaju nove uslove, što Srbija odbija da
Uradili smo više nego dovoljno
Upitan da oceni šta će biti sa kandidaturom Srbije za članstvo u EU, ambasador Visković je rekao da "bi bio neodgovoran kada bi rekao da nije bitno šta o tome kaže Nemačka", ali i da "nije pesimista da je sve izgubljeno".
"Čekamo stav Evropske komisije i Saveta ministara EU... Srbija je uradila više nego dovoljno na ispunjavanju uslova i kada na unutrašnjem planu donese još neophodne zakone (na primer o restituciji i javnoj svojini), imaće i moralno i političko pravo da traži da EU ispuni svoju reč - da će Srbija dobiti kandidaturu", zaključio je Visković. |
prihvati", kazao je ambasador Visković.
Upitan da li je, prilikom nedavne posete Srbiji, nemačka kancelarka Angela Merkel zahtevom za ukidanjem srpskih institucija na severu Kosova postavila uslov Beogradu - EU ili Kosovo, Visković je rekao da je to "neprijatan, po našem mišljenju politički nerealan i za nas neostvariv zahtev".
"U ovom času ne vidim kako bi rukovodstvo Srbije moglo da prihvati taj zahtev. To bi ugrozilo Srbe na Kosovu, a za posledicu bismo imali veliki broj izbeglih i možda ponovo ''traktorske kolone''. To bi destabilizovalo i Srbiju i Balkan. Nisu u pravu oni koji tvrde suprotno, da bi ispunjavanje takvog zahteva donelo stabilnost regionu. Takav potez bi doneo više štete nego koristi, što vide i objektivniji analitičari na Zapadu", istakao je on.
Visković je rekao da je o tom pitanju kompromis neminovan.
"Čak i kada su Albanci devedesetih godina pravili svoje 'paralelne institucije', Slobodan Milošević je imao dovoljno političkog sluha da to toleriše i nije tražio njihovo ukidanje, jer je shvatao da to neminovno izaziva ozbiljnu krizu", rekao je ambasador.
"Smatram da imamo sposobnu i odlučnu diplomatiju i državno rukovodstvo koje će se boriti svom snagom da se ostvari taj kompromis, ali smo svesni da postoji realna opasnost od neuspeha i da se početak pregovora odloži dok se ne reši zahtev nemačke kancelarke, a možda i nekih drugih koji bi joj se priključili", dodao je Visković.
Po njegovim rečima, izlaz je u kompromisu koji bi za dugo razdoblje trebalo da reši odnose Srba i Albanaca i koji bi mogao da bude postignut u dijalogu Beograda i Prištine.
"Ali, kompromis podrazumeva da ne može jedna strana da dobije sve, a druga ništa. Taj istorijski kompromis, kako ga je nazvao predsednik Tadić, za dugo razdoblje bi trebalo da reši odnose Srba i Albanaca, a možemo da ga postignemo kroz dijalog Beograda i Prištine, uz podršku onih međunarodnih aktera koji zaista žele mir i stabilnost na Balkanu", istakao je on.
"Ovde se ne radi o konfliktu dve države, nego dva naroda - Srba i Albanaca. Kompromisom bi se stabilizovao Balkan, što bi odgovaralo i EU. Ceo region više ne bi bio ''bure baruta'', kako je decenijama kršten na Zapadu, nego zona mira, kako smo mi kao država to predlagali gotovo pola veka. Sada svakome ostaje da definitivno odluči koju od te dve metafore želi da vidi u praksi", poručio je Visković.