Šta je Mladić ’95. ispričao CNN-u
"Tražili smo odmah preko Međunarodnog Crvenog krsta i Unprofora posredovanje da se zamene za naše civile, koje oni drže još od 1992. godine i to od pre početka rata, dakle za ogroman broj civilnog stanovništva koje su oni pokupili tokom rata sa teritorija koje kontrolišu iz gradova Tuzle, Zenice, Mostara, Zagreba i tako dalje. I za naše vojnike i oficire koje su zarobili tokom rata", rekao je Mladić neposredno nakon okončanja borbi za Srebrenicu u opširnom intervjuu američkoj TV mreži, koji nikada nije emitovan.
Tadašnji komandant Vojske Republike Srpske naveo je da nije pozitivno odgovoreno na srpski gest dobre volje, ali da očekuje da će, uz pomoć međunarodne zajednice, na muslimansku stranu biti izvršen pritisak i doći do razmene po principu "čovek za čoveka" ili po principu "svi za sve", već kako se dogovore državne komisije.
Odgovarajući na tada aktuelna pitanja o tome šta se dešavalo u Srebrenici, Mladić je rekao da se "deo muške populacije iz Srebrenice koja je počinila zločine nad srpskim narodom, verovatno iz straha zbog zločina koje su počinili, a verovatno i ubeđeni da će ih povući muslimanske snage iz rejona Tuzle koje su atakovale njima u susret, računajući verovatno da su dovoljno jaki i da mogu otvoriti put ka Tuzli, danima probijao ka Tuzli, Kladnju, a neki i ka Srbiji".
"Tamo su vođene ogorčene borbe uz obostrano velike gubitke i sa jedne i sa druge strane. Deo njih se probio, što je i naglašavala njihova televizija, a i njihov komandant Rasim Delić je rekao da će vrlo brzo postrojiti 28. ili 38. diviziju iz Srebrenice", rekao je tada Mladić.
On je opisivao da su "u jeku najvećih i najžešćih bitaka oko Sarajeva, muslimani iz Srebrenice i Žepe 26. i 27. juna, uoči velikog srpskog praznika Vidovdana, izvršili terorističke ispade širih razmera na srpsku teritoriju".
"Oni su u selu Višnjica i selu Banja Lučica masakrirali sve što su uhvatili živo i ubili su nam nekoliko vojnika. Na takav njihov napad mi smo odgovorili kontraofanzivom na tom prostoru i maksimalno vodeći računa da ne dođe do civilnih žrtava niti da neko bude povređen od pripadnika Unprofora, i pored toga što je avijacija NATO-a bez ikakvog razloga dejstvovala protiv nas, čak i po civilnim ciljevima i u rejonu Srebrenice i u rejonu Žepe", rekao je Mladić 1995. godine u neobjavljenom intervjuu za CNN, koji prenosi ruski portal na srpskom jeziku - "Vostok".
“Civili evakuisani gde su želeli“
Mladić je objasnio da su vojnici "uspešno završili operaciju prema Srebrenici i Žepi i uz pomoć snaga holandskog bataljona, prisutnih predstavnika međunarodne zajednice u Srebrenici i uz prisustvo snaga Unprofora iz nekoliko zemalja u Žepi, te ličnim angažovanjem, i njegovim i generala Smita i generala Nikolaja, omogućili da se svo civilno stanovništvo koje je došlo tamo gde je po sporazumu bilo dogovoreno - za Srebrenicu u Potočare, a za Žepu na ček point broj 2 na Vočanici, da se dakle bez ičije prisile, a na njihov zahtev, evakuiše tamo gde oni hoće" .
"I, evakuisali smo ih u rejonu Kladnja. Svi vojno sposobni koji su došli na mesta gde su se okupljali, civilno stanovništvo ili koji su predali oružje evidentirani su", naveo je Mladić.
“Sahranjivani samo poginuli u borbama“
Odgovarajući na pitanja novinara američke TV mreže, Mladić je rekao kako misli da se "najveći broj muslimanskih vojnika probio na teritoriju koju kontrolišu muslimani, o čemu je, na kraju krajeva, u njihovoj skupštini izveštaj podneo Rasim Delić.."
"Jedan mali deo se predao. Oni su pod našom kontrolom i prijavljeni su ili će biti prijavljeni Međunarodnom Crvenom krstu, a jedan deo je i poginuo. I naših i njihovih. Vi možete pitati pripadnike međunarodnih organizacija koji su bili prisutni u Žepi. Mi smo njihove poginule sahranjivali u njihova muslimanska groblja na tom prostoru", dodao je Mladić.
Na pitanje da li je bilo masovnih grobnica i smaknuća, Mladić je odgovorio: "Samo što je poginulo u borbi, to je moralo iz higijenskih razloga da se skloni na odgovarajuća mesta i da se sahrani dok ne budu razmenjeni posmrtni ostaci sa drugom stranom".
Mladić je u opširnom intervjuu odgovarao na mnogo tada aktuelna pitanja o ratu u BiH, ali ništa od tog intervjua nije objavljeno sve dok ga nije pronašao sajt "Vostok" i prvi objavio.