Najveći strahovi i fobije kod Srba

- Fobije su postale bolest modernog doba. U susretu sa objektom ili situacijom koja u njima izaziva strah kod ljudi se javljaju simptomi kao što su osećanje intenzivnog straha, često ubrzani rad srca i disanje, drhtanje, znojenje i želja da se taj susret izbegne ili okonča - objašnjava psiholog Vladimir Nešić. - Mnogima je smešno kada čuju kako se neko panično plaši psa ili bube, ali za te osobe to je ozbiljan problem.

Deset najčešćih fobija 1. Aviofobija (strah od letenja avionom) 2. Akrofobija (od visine) 3. Sociofobija (izbegavanje ljudi) 4. Arahnofobija (od paukova) 5. Klaustrofobija (od zatvorenog prostora) 6. Agorafobija (od otvorenog prostora) 7. Tripanofobija (od igala) 8. Kinofobija (od pasa) 9. Astrafobija (od grmljavine) 10. Nosofobija (od bolesti)

Od fobija pate ljudi svih uzrasta i socijalnog staleža, s tim da su im znatno podložnije žene. Agorafobija, odnosno strah od otvorenog prostora, čini 60 odsto svih fobija otkrivenih kliničkim pregledima i najzastupljenija je i u Srbiji, i u svetu. Drugo mesto po učestalosti zauzimaju socijalne fobije. Ljudi se boje gužvi ili ne mogu dugo da se nalaze u nečijem okruženju. Čini im se da ih stalno gledaju, pa još sa osudom.

Među najčešćim fobijama je i strah od letenja. Iako je zvanično avion najbezbednije prevozno sredstvo, od aviofobije pate čak i mnoge poznate ličnosti, koje su zbog posla „osuđeni“ da stalno lete.

Na početku karijere, naš fudbaler Nemanja Vidić imao je veliki strah od aviona, a od sličnog problema pate i bivši košarkaš Milan Gurović, ali i svetske zvezde poput Dženifer Aniston, Vupi Goldberg, Sare Džesike Parker, Dejvida Bouvija, Šer, Vinone Rajder... Najdrastičniji primer aviofobije u svetu fudbala je Holanđanin Denis Berkamp, koji je u ugovoru sa Arsenalom imao klauzulu da nije obavezan da igra na gostujućim utakmicama do kojih ne može da stigne automobilom!

Strah od visine, gubitka tla pod nogama, zatvorenog prostora, a pre svega osećaj bespomoćnosti, a u poslednje vreme i strah od terorističkog napada, suština je aviofobije - straha od aviona.

- U Srbiji nema neke izrazite fobije, ali mi se čini da već duže vreme kao nacija nosimo u sebi neki neodređeni strah. Naravno, tu su i realni strahovi poput straha od gubitka posla i siromaštva. Nije mali broj naših ljudi koji noću ne mogu da spavaju i imaju razne zdravstvene probleme poput gušenja, jer ne znaju da li će koliko sutra moći sebi i porodici da obezbede egzistenciju - ističe Nešić.

Poslednja istraživanja su pokazala da čak 47 odsto Srba strahuje za svoje radno mesto. U domaćoj medicinskoj praksi je zabeležen slučaj čoveka koji ima fobiju od benzinskih stanica, jer je na jednoj, kao radnik, opljačkan, ali i ima i fobija od vradžbina i crne magije. Pretpostavlja se da čak deset odsto ljudi ima fobiju od zubara ili krvi.

Sociolog Ratko Božović smatra da Srbi kao nacija poslednjih decenija imamo kolektivnu fobiju da smo u neprekidnoj regresiji, odnosno da stalno nazadujemo.

- Sada je nestalo i ono malo optimizma, koji smo imali posle promena 2000. godine. Bojimo se gladi, ratova, krize, bojimo se rđave beskonačnosti. A naši strahovi nisu izmišljeni, oni su vrlo realni - zaključuje Ratko Božović.

HOTELI BEZ SOBE BROJ 13

Triskaidekafobija, ili strah od broja 13 i petka 13. je jedna od neobičnih, ali veoma čestih fobija u svetu. Prema podacima Instituta za stres i fobije iz Ešvila u SAD, 67 miliona ljudi oseća neutemeljen strah da će im se dogoditi neka nesreća petka 13. Manji broj je toliko paralisan strahom da na taj dan ne obavlja rutinske stvari poput odlaska na posao, ne leti avionom ili čak ni ne ustaje iz kreveta.

Džon Rouč u svojoj knjizi „Fobija od petka 13. kroz istoriju“ tvrdi da na taj dan zbog uvreženog sujeverja i ljudi koji ne odlaze na posao svetska ekonomija gubi između 800 miliona i 900 miliona dolara.

Strah od ovog broja kod Srba nije baš toliko rasprostranjen, iako beogradski hoteli, ipak, "izbegavaju“ da sobama dodeljuju broj 13. U "Moskvi“, kao i u "Slaviji“, nikada nisu ni imali sobu s brojem 13, pišu Novosti.