Sve više samoubistava dece u Srbiji

U Srbiji su se, prema podacima MUP, u poslednje tri godine ubila četvorica dečaka do 14 godina i trideset adolescenata do 18. Srbija odavno beleži neslavan imidž, pre samo deceniju bila je na mračnom desetom mestu Svetske zdravstvene organizacije po stopi samoubistava mladih od 15 do 24 godine.

TANKI ŽIVCI Najčešći motiv samoubistva u Srbiji, kako pokazuju podaci MUP, jeste nervno rastrojstvo. Prošle godine se zbog toga ubilo 596 ljudi, a godinu pre toga 655. Iz ”ostalih razloga” ranije je život sebi oduzelo 296, a iz ”nepoznatih razloga” 249 ljudi. Od poremećenih porodičnih odnosa spas u smrti potražilo je 75 osoba, od neraščišćenih imovinskih odnosa 13, a posle izvršenja krivičnog dela 12.

- Stopa samoubistava mladih je dosta visoka. Ključni uzroci su: porodični konflikti, zloupotreba psihoaktivnih supstanci, problemi u ljubavnim vezama, siromaštvo i posledice ekonomske krize. Kada se ovi faktori udruže, postaju snažan okidač - kaže za ”Novosti” prof. dr Aleksandar Jugović sa Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju.

Adolescenti se brže od odraslih odlučuju da oduzmu sebi život, misleći da time rešavaju sve probleme. Ovome treba dodati i individualne psihološke faktore, kao što je depresivnost.

- Nema egzaktnih istraživanja, ali grube procene pokazuju da je i stepen depresije i neuroze kod mladih u celom svetu, pa i kod nas, porastao. Oni su puni životne energije koja ima i tamnu stranu. Kada im nisu ispunjeni ciljevi i želje, često reaguju destruktivnošću ili autodestruktivnošću - primećuje Jugović, i dodaje da je poznata čak i dečja depresija kod mlađih od 14 godina.

Zato, smatra ovaj socijalni patolog, sve ”mračne” poruke dece i tinejdžera na ”Fejsbuku” i odskakanje od uobičajenog ponašanja treba shvatiti krajnje ozbiljno.

Podaci MUP pokazuju da je ukupan broj samoubistava u zemlji danas manji nego pre deceniju. U 1999. zabeleženo je 1.438, a godinu dana kasnije 1.326 suicida. Prošle godine ruku je na sebe diglo 1.233 ljudi. Zanimljivo je da je broj muškaraca daleko veći od broja žena, posebno u populaciji starijoj od 50 godina.

Među onima koji su oduzeli sebi život ubedljivo je najviše penzionera (lane ih je bilo 390, što je najviše za poslednje tri godine), zatim radnika (169), nezaposlenih (153) i poljoprivednika (104). Više od polovine njih (768) ubilo se vešanjem, 218 vatrenim oružjem, 74 se otrovalo, 68 je skočilo sa višespratnica, 58 se utopilo, a 30 je sebi prekratilo muke hladnim oružjem.

- U odnosu na svet, Srbija ima srednju stopu samoubistava (25-30 na 100.000 stanovnika) - objašnjava Jugović. - Ta stopa raste prema severu zemlje, naročito u Subotici i okolini, a pada ka jugu, pa je broj samoubistava među etničkim Albancima izuzetno mala. Dok se na severu ubije i po 40 ljudi na 100.000 stanovnika, na jugu ih je tek nekoliko.

On ovo objašnjava načinom života, religijskim i kulturološkim faktorima, tradicijom, povećanom usamljenošću na severu i kolektivnim načinom života na jugu.

- Penzioneri se u ovoj zemlji već godinama najviše ubijaju, a uzroke treba tražiti u materijalnom stanju, bolesti i socijalnim faktorima. Oni u tim godinama, na neki način, svode bilans - zaključuje Jugović.