Srbija je raj za prevarante

O kakvoj je taksi reč?
- Jedna od najčešćih taksi koje su privredni subjekti dužni da uplate Ministarstvu pravde jeste taksa uz zahtev za davanje tumačenja, objašnjenja, odnosno mišljenja o primeni republičkih propisa. U najnovijem Tarifniku republičkih administrativnih taksa ta dažbina je podignuta sa 1.000 na 10.000 dinara.

Šta to znači i koja preduzeća će plaćati tu taksu?
- Ovo znači da će svaki privredni subjekt koji ima bilo kakav sudski spor ili nerazjašnjenja pitanja sa zaposlenima, sindikatom ili bilo kakvom državnom institucijom (carina, ministarstva, inspekcije, komisije u postupcima javnih nabavki) za svako davanje mišljenja o primeni zakona i podzakonskih akata morati da plati državi 10.000 dinara. Na ovaj način će za samo jednu administrativnu taksu iz privrede biti ubrano više stotina miliona dinara ili do pet miliona evra godišnje.

Neviđena pljačka države - U januaru 2010. sudske takse su preko noći podignute u rasponu od 35 do 1.300 odsto. Izvršna vlast je znala da u privredi postoje velika dugovanja. Da bi se izbeglo zastarevanje potraživanja po Zakonu o obligacionim odnosima, hiljade preduzeća morali su da tuže svoje dužnike sudu. Zato su takse povećane i do 13 puta, a preduzeća su za godinu i po dana uplatila više od 4,5 milijarde dinara državi koja inače nema nijedan propis za regulisanje naplate potraživanja i ograničavanje rokova plaćanja - tvrdi Atanacković.

Slobodan Homen demantovao je vaše tvrdnje i kazao da novac ide u republički budžet, a ne Ministarstvu pravde?
- Poenta nije u tome, novac od taksi ide preko Ministarstva pravde i sliva se u budžet, znači uzima se od privrede, povećava se privredi namet. I preostale 22 povišene takse iz izmene Tarifnika republičkih administrativnih taksi iz jula ove godine treba vratiti na prethodni nivo.

Kakvu poruku povećanjem taksi država šalje ulagačima iz zemlje i dijaspore?
- Lošu, veoma lošu. Ovde razne takse nameću malim i srednjim preduzećima, a veliki privrednici koji imaju najveći profit ne plaćaju dažbine državi, nego svoj novac čuvaju u poreskim rajevima. Zapravo, može se, ne samo u šali, reći da je Srbija raj za prevarante. Uzmeš 500 evra, otvoriš firmu, napraviš dugove i odeš u stečaj. Evo kod nas je porez na profit 10 odsto, što nije mnogo, međutim, voleo bih da je 30 odsto, ali da ima manje nameta jer bi se tada lakše mogao da ostvari profit.

Tražite reformu poreskog sistema?
- Da, ali tražimo i primenu evropskih standarda u opterećivanju preduzeća. Privreda u Srbiji ima zastareli sistem linearnog oporezivanja u kome su izjednačene visoko i nisko profitabilne grane, prosečni porezi i doprinosi na zaradu su realno među najvišima u Evropi. Uz to postoji još čitava lista od 40-65 dodatnih taksi, naknada, nameta.

Koliko je kriza ukinula radnih mesta?
- Od momenta izbijanja ekonomske krize u Srbiji, u januaru 2009. do kraja 2010, izgubljeno je oko 60.000 radnih mesta u prerađivačkoj industriji. Broj zaposlenih smanjio za 16,3 odsto za samo dve godine, tako da ih sada u prerađivačkoj industriji ima oko oko 300.000. U prehrambenoj proizvodnji broj zaposlenih je smanjen za oko 11.000, tako da je sada zaposleno oko 56.000 ljudi.
 

U stečaju više od 20.000 preduzeća Kakve su vaše prognoze za jesen? - Na jesen će oko 22.000 malih i srednjih preduzeća u Srbiji ispuniti uslov da automatski idu u stečaj jer su im blokirani računi dve godine neprekidno. Jednostavna je računica da će veliki broj ljudi ostati bez posla. Kod nas je neophodno da se menja Zakon o radu, poreski sistem, ali i reguliše penziono i zdravstveno osiguranje.