Raspad srpske porodice (4): Ljubomora povlači okidač
- Suština svega je konflikt - smatra dr Zoran Milivojević, psihoterapeut sa dugogodišnjom praksom u individualnoj, partnerskoj i grupnoj terapiji.
Duševni mir nema cenu- Ne verujem da postoji psihičko nasilje, osim kada je reč o deci. Ako nekome kažeš da je idiot ili magarac, to je onda vređanje i ružno ponašanje, ali onaj drugi ima slobodu da to ne trpi. Tako da iz moje perspektive, psihičko nasilje više zamagljuje nego što objašnjava. Pa, ima situacija da žena ne želi da izađe iz braka, a želi da se suprug ponaša bolje, onda ga optuži za psihičko nasilje i prepusti državnim službama da ga poprave da bi on njoj bio dobar. Po zakonu, nasilje je sve ono što vam remeti duševni mir i spokoj. U realnosti, ljudi su ti koji treba da odrastu. Ako se prema tebi neko ružno ponaša, sam bi trebalo da odlučiš da li je za tebe to prihvatljivo ili ne. Pozivanje na psihičko nasilje je infantilizacija odrasle osobe - objašnjava dr Milivojević. |
- Prvo se potežu argumenti u kojima niko ne popušta, emotivno iznuđivanje praćeno čuvenom rečenicom "ako me voliš" i slično, a sve s ciljem da se izazove strah, krivica, sažaljenje... Kad ni ti metodi ne upale, sledi fizičko nasilje. To su sve tehnike koje osoba koristi da bi pobedila i da bude po njenom. Treba imati u vidu da kada nas neko ko nam je najbliži povredi, to rađa snažne emocije, zbog kojih sledi nasilna i osvetnička reakcija. Zato je najčešći motiv nasilja i ubistva - ljubomora.
Gledano kroz istoriju, podseća dr Milivojević, brak je bila potreba i jedini način da par ima decu. Odluke o razvodu su se veoma teško donosile, a oni koji bi to ipak učinili moralno su osuđivani. Zato bi ostajali zajedno i teško živeli. Međutim, od 50-ih godina na ovamo, ljudi su pod uticajem masovnih medija stvorili drugačije predstave o braku, dodaje dr Milivojević:
- U novoj predstavi braka važna je ljubav, da se dvoje zaljubi i živi srećno u zajedništvu. To je pomak ka bogatom društvu, gde pojedinac ne želi da se odriče i žrtvuje, već da živi kvalitetno i da se dobro oseća u ljubavi, seksu, slobodnom vremenu.. Ali, reč je o konceptima preslikanih scenarija s filmskog platna koje su ljudi pokušavali da ožive u svojim životima.
To je, naravno, nemoguće.
- Prvo, deca se vaspitavaju da imaju srećno detinjstvo, a da bi to imali, roditelji moraju da se trude i muče. Deca gledaju sve to i kažu: Vrlo je naporno biti odrastao, pa odbijaju da odrastu produžavajući detinjstvo i mladalaštvo čak do četvrte decenije. A onda žele da uđu u brak tako što će se zaljubiti i zauvek živeti u ljubavi, ali to su dva potpuno odvojena osećanja sa dva potpuno odvojena psihološka mehanizma. Zaljubljenost je zasnovana na iluziji i ta osećanja su prolazna. Tako se dešava da prvo misle da je to prava ljubav, a posle dve godine shvate da su veoma različiti, ali nemaju kud, jer su već u braku, imaju dete, uzeli su kredit....
Raspad srpske porodice |
To je trenutak kada, kako kaže dr Milivojević, počinje nezadovoljstvo.
- Problem je jer partneri imaju različite predstave kako zajednički život treba da izgleda. I onda kreću prebacivanja odgovornosti i svađe. Neki se razvedu, i to je kod nas uvek ispadne kao ružna priča s optužbama ko je koga prevario, izneverio, ubeđivanjima da je onaj drugi kriv za neuspeh. Ali, zapravo nema krivca, već je reč o različitim predstavama života koje dvoje nisu uspeli da približe i imaju stabilnu vezu. Ipak, neki odluče da ostanu u braku, ali su polurazočarani partnerom, usput imaju paralelnu vezu i čekaju da deca odrastu. Dakle, ljubav i veza su potpuno dva različita koncepta
Sutra - Raspad srpske porodice (5): Deset porodica pod jednim tušem