Prvi prilozi za osmu terapiju

Samo nekoliko dana pre nego što se 29-godišnji Igor Dundić, nakon dve nedelje provedene u Moskvi na sedmoj terapiji zamene matičnih ćelija krvi, vratio u svoj rodni Bratunac, stigla je donacija od 200 dolara njegove dobročiniteljke Dare iz Liverpula, predgrađa Sidneja.

Uz novčani dar, poslat posredstvom Redakcije "Vesti", stiglo je i toplo pismo njegovoj majci, u kome između ostalog piše:

"Draga Mileva, pročitala sam u 'Vestima'da ste Igor i ti otputovali u Rusiju što me je mnogo obradovalo. Igoru od srca želim da što pre prohoda, kao i mnogo zdravlja, sreće i uspeha. Svi mi koji smo uz vas ostaćemo i dalje, koliko bude bilo potrebno..."

- Kažete da je Dara poslala donaciju? Stvarno me je ostavila bez reči. Kad to kažem mislim pre svega na njenu pažnju i istrajnost jer je ona uz Igora i mene od samog početka akcije Humanitarnog mosta. Zbog toga smo joj beskrajno zahvalni. Ostaćemo njeni večiti dužnici - rekla je samohrana majka Mileva Dundić, koja radi u srebreničkoj opštini i svojim skromnim službeničkim primanjima izdržava sina i sebe.
 

Mnogo napora je uložila i da sedmi put Igora odvede u Moskvu i obezbedi 5.500 evra.

- Samo zahvaljujući ljudima poput Dare to nam je pošlo za rukom. Čitaoci "Vesti" zadužili su nas za ceo život. I ova terapija je, Bogu hvala, protekla u najboljem redu. Gledajući kako Igor sada može da radi teške vežbe i oslanja se na svoje noge, pravi uz pomoć fizioterapeuta prve korake, opet su mi suze krenule na oči. Niko ko nije video mog sina posle saobraćajne nesreće ne može ni da sluti, niti zamisli, koliki je to napredak. Pri tom, za razliku od ranijih putovanja u Rusiju, kad bi se strašno iscrpeo i umorio, sada nije nimalo, što je takođe izuzetan napredak. Svesna sam da bi moj sin život proveo između četiri zida gde bi venuo kao biljka da nije bilo Humanitarnog mosta. Nikad neću zaboraviti ni moralnu podršku zemljaka. Zato još jednom hvala svima do neba.

Da bi Igor prohodao, potrebna je bar još jedna transplantacija u kontinuitetu. Dosadašnji učinak ovih terapija govori sam za sebe jer je mladi Bratunčanin prvi put u Rusiju otišao kao potpuno nepokretan, uspevajući da pomeri samo zglobove jedne ruke. U nogama uopšte nije imao osećaja, niti je mogao da sedi bez oslonca. Sve to delovalo je veoma deprimirajuće na ovog mladića. Upravo zato se njegova majka, saznavši za kliniku u Moskvi koja bi mogla njenog sina da podigne na noge, svim silama borila kako bi mu tamo omogućila lečenje. Borila se i da njen sin ne izgubi želju za životom. Prvi ozbiljni rezultati su se pojavili nakon treće terapije kada je počeo da sedi sam, ponovo je osećao da ima noge, što je bilo dovoljno da počne da radi vežbe za jačanje mišićne muskulature, pa je tako voljom i upornošću Igor u novembru prošle godine napravio i prve korake. To mu je dalo još više poleta da nastavi da vežba i kod kuće kako bi što pre prohodao, a u tome mu svesrdno pomažu ljudi dobre volje širom planete, koji su se i sami uverili u blagotvornost terapija.